Прилеп

Прилеп се налази у источном делу Прилепског Поља, које је део велике Пелагонијске Котлине. Смештен је између Маркових кула на северу и Селечке Планине на југу. Има погодни географски и саобраћајни положај. У Прилепу се укрштавају више путева, преко којих западни део Републике Македоније комуницира Повардарјем и Источном Македонијом, а исто тако преко града води и железничка пруга која повезује Битољ са Велесом и Скопљем.

Као утврђено место и као важан војни пункт спомиње се још из времена Самуила. У почетку  XI века (1018 године) византијски цар Василије II наводи га под именом Прилапон. Град је именован и као Прилапос и Прилепон.

У 1366 години постао је престоница Душановог жупана Вукашина. После његове смрти у битки на Марици, град је остао под управом његовог сина Краљевића Марка. Према њему су именоване тврђаве изнад Вароши северно од града.

После 1394 године Прилеп пада под Османлијску власт. Турци, не желећи да се мешају са хришћанским становништвом, подигли су нови град у низији поред пута за Битољ, на месту данашњег Прилепа. Средњевековни Прилеп опада и се своди на данашње насеље Варош. Данас, опет, Прилеп и Варош су спојени у јединствено насеље.

За време турске власти, Прилеп често се спомиње као веће насеље са развијеном чаршијом, а у XIX века у њему се одржавао велики панађур (вашар), познат на већем делу Балканског Полуострва.

После  Другог светског рата следи интезиван развој града. Новим административно-политичким, економским, културно-образовним и другим функцијама, Прилеп прераста у јак привредни центар и реципиент за околно сеоско становништво.

Број становника у Прилепу после Другог светског рата је у сталном порасту ( од 24.816 житеља у 1948 години, 39.611 у 1961 години, 63.639 у 1981 години, до над 70.000 житеља у 2002 години). 

 

 

 

Сат-кула

Сат-кула налази се у центру града, непосредно до пазара. Изграђена је у XIX веку и висока је 38,5 метара. Проглашена је за споменик културе и представља главни орјентир у граду.

 

 

Св. Преображење

Зрзе (XIV век)

подигнут на стени, манастир је величанствен архитектонски спој природе и уметности

Са свих страна опкољен је храстовом шумом и отвореним погледом према равници, манастир у сели Зрзе налази се у северном делу Пелагоније, на 1.000 метара надморске висине, у подножју Даутице. Од Прилепа удаљен је око 30 километара. Раније је заузимао површину од 7.000 м2, много већу од данашње. Манастирски комплекс сачињавају црква Свето Преображење ( најстарији део комплекса, који највероватније потиче из XIV века), храм Св. Петар и Павле из XVII века, звоник, монашки конаци, економске и друге помоћне зграде. Фреске датирају из XIV и XVI века, а из живописа из XIX века, иако слабијег квалитета, издваја се један портрет овчара обученог у народну ношњу. Одатле поизилази и популарно име из тог времена – чобанска црква. Према најновијим археолошким истраживањима, почетак монаштва у Зрзе датира из IX века. Из тог перода пронађено је монашко насеље на испосничким ћелијама издубљених у бигарној стени комплекса.  

 

 

Ствари које треба урадити у Прилеп:
 
Позоришни фестивал Војдан Чернодрински
Фестивал пива
Центар савремене ликовне уметности
Међународни фестивал народних инструмената и песме "Пеце Атанасовски"
 
 
 
Кликнете овде да би сте видели сместување у Прилеп
Кликнете овде да би сте видели туристички водичи у Прилеп
Кликнете овде да би сте видели агенције травел у Прилеп

 

Promote your Service

Activity

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.