Дебар

Манастир Св. Ђорђе Победоносац (XI век)

Посебност митре израђене у манастиру у Рајчици лежи у тајни византијског стила и веза, што монахиње негују као традицију

Манастир је лоциран у селу Рајчици, три километара од Дебра. Манастирски конаци изграђени су 1835 године, а црква је зографисана у периоду од 1840 до 1852 године. Данас је женски манастир. У њему се чува парче крста од Исуса Христа и део мошти св. Ђорђа Победоносца. У манастирским конацима има простора за око стотинак гостију који, поред душевног мира, могу да осете и живот монахиња, од њихове исхране до религијских обичаја. У манастирском комплексу има неколико радионица, у којима оне посвећено и педантно израђују митре (украсне капе које носе епископи за време литургија), иконе, бројанице и друге црквене предмете. Митре израђене овде су веома квалитетне и тражене од епископа. Од 2003 године, монахиње су израдиле преко 270 иникатних митри, што их носе великодостојници Македонске православне цркве-Охридска архиепископја, као и православне цркве у Америци, Африци, Русији, Грчкој, Украјини, Бугарској, Румунији Србији, Црној Гори.

Митра – Раскошна митра са анђелским ликовима која је 2007 године поклоњена васељенском патријарху Вартоломеју. Креација сваке посебне митре зависи од веза и боје одежде епископа коју треба да носи. Материјал је од полускупоценог камена-кристали, бисери, штрас (каменчићи) позлаћена жица.

Рука- У горњем делу израђена од филиграна и посребљена, а у доњем делу позлаћена, у средини  обложене  руке налази се мали део мошти Св. Ђорђа Победносца, светац из IV века.

 

 

 

Дебарско Језеро

Oколина језера је прекрасан живопис

употпуњен са више објеката у његовом окружењу

 

Дебарско Језеро, познато и као акумулација Шпиље, подигнуто је на реци Црни Дрим у близини македонко-албанске границе. Простире се по долини река Црни Дрим и Радика. Акумулација је напуњена 1969 године и захвата површину од 13,2 км2, са корисном запремином од 70x106м3. Има земљану брану са насипаним шљунком и глинено једро. Намењена је за производњу електричне енергије и наводњавање. У дужини од 13 километара дуж долине Црног Дрима и 8 км дуж долине Радике, језерско окружење употпуњује град Дебар, бање Косоврасти и Бањиште, манастир у Рајчици, околни планински врхови. Језеро је постало актуелно и за спортско-рекреативне и туристичке циљеве.

 

 

 

Центар, а у другој половини  XIX века прерастао у седиште санџака. При крају XIX века бројао је 12.000 житеља. 1990 години броји 15.000 житеља са етничко мешаним становништвом. Пре почетка Балканских ратова у граду је живело око 18.000 житеља. После Балканских ратова, Првог светског рата и у периоду између два светска рата велики део муслиманског становништва исељава се у Турску, тако што је број житеља значајно опао. После Другог светског рата Дебар популацијски расте и умерено привредно се развија.

Од 1948 до 1994 године становништво је у сталном порасту, а највећи пораст становника је евидентитаран од 1971 до 1981 године, као резултат пресељавања село-град и природног прираста становништва. Данас град броји око 15.000 житеља и има улогу функционалног центра за своју непосредну околину, са слабо развијеним секундарним делатностима.

Дебарске бање ( Косоврасти и Бањиште)

Бања Косоврасти налази се у подножју планине Крчин, непосредно поред Радике у близини Дебра. Извор је са капацитетом од око 60л/сек. Температура воде је 480С и одликује се као сумпорно-сулфидна са већим степеном радиоактивности и присуством сумпорних бактерија и алги погодних за лечење и за научне циљеве ( фотографика). Са оваквим карактеристикама вода се користи за лечење повећаног крвног притиска, реуматских обољења, дијабетиса, кожних обољења, упале дисајних органа.

Бања Бањиште налази се у подножју Крчина северозападно од Дебра. Извори су са капацитетом од 100л/сек и са температуром воде 38-480С. Вода има исте одлике као и бања Косоврасти. Има веома просторну локацију на надморској висини од око 650 метара. Обе бање су са смештајним капацитетима.

Културно-историјска обележја – Део ентеријера старе куће на Сакип Села и познати дебарски амам.

 

 

Иконостас у Св. Јован Бигорски

Манастир је надалеко познат по свом иконостасу, дело на Петре Филиповски-Гарка из села Гари, његовог брата Марка Филипова, Макарија Фрчкоског из Галичника и Аврама Дичова са синовима. Резбан је у периоду од 1829 до 1835 године. Израђен је у ситној и дубокој резби. Заједно са оном црквом Св. Спас у Скопљу, ово је један од најлепших иконостаса у македонским манастирима.

 

Резбани иконостас је пун орнаментима из флоре и фауне. Има прекрасне фигуре из библијских сцена, али и богатство птица, анђела, гроздова, грана винове лозе. У сцени Пресецање главе светом Јовану Крститељу, представљена је и жена у мијачкој народној ношњи. У сећање генерација, копаничари су изрезбали и своје ликове у иконостас.

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.