Кочани

Кочани

 

Средњевековна кула

У XVII веку Кочани је примило турску физиономију. Изграђено је доста кула (тврђаве), које су служиле за посматрачка стражарска места, јер из самог града у котлини није могло да се види шта се дешава у околини. У том периоду лоцирана је и изградња срдњевековних кула у Кочанима, које су имале станбено-одбранбену функцију. Једна је имала намену сат-куле и звучно је означавала време.

 

 

 

 

Језеро Гратче

Језеро Гратче је мала вештачка акумулација у непосредној близини Кочана, изграђена на Кочанској Реци 1959 години, у подножју Осоговских Планина. Поред језера раде савремени туристичко-угоститељски објекти. Смештено у изванредно живописној клисури, Гратче је веома популаран локалитет за рекреативан и излетнички туризам.

Пониква

један од најпознатијих зимских туристичких центара и викенд-насеља у Македонији

Пониква се налази у близини Кочана, на надморској висини од 1.560 метара у пределу густе шуме букве и разноврсне вегетације на Осоговским Планинама. Спортско-рекреативан центар обухвата два ски – лифта, викенд-куће, ауто-кампове, бунгалове и објекте за дневно снабдевање, вишенаменске просторије, терене за спорт и рекреацију, угоститељске објекте, сервисе и услуге за скијашку опрему. На Поникви, поред викенд-насеља и неколико мотела, има и дечије одмаралиште са капацитетом 220 кревета.

Природне лепоте, еколошки чист амбијент и повољна клима су одлични предуслови за велику посећеност Поникве. Поред већ изграђених спортских терена, у плану је изградња стаза за бијатлон и нордијско трчање. Као посебна туристичка атракција за љубитеље лова, у непосредној близини Поникве налази се и резерват за дивљач. Комерцијално ловиште-резерват, поред смештаја посетиоцима нуди и могућности лова на јелене, срне, јелене-лопатаре, муфлоне, дивље свиње.

Споменик Слободе

Mонументални објекат на брду Локубија, на северозападној страни Кочана, подигнут као комплекс отворених зидних конструкција

Споменик Слободи у Кочанима је грађен у периоду од 1975 ди 1977 године. Уметничко-архитектонско решење је дело Глигора Чемерског и Радована Рађеновића. Споменик је потпуно завршен и предат у употребу 1981 године.

Израђен у специфичну форму архитектонске пластике и модификоване форме отворене базилике. На мозаичном приказу од 335 м2 крунисана је и овековечена историјска борба македонског народа за слободу из илинданског периода до Другог светског рата. У споменику посебним пиететом урезана су имена погинулих бораца из Кочана и Кочанског.

Поред историјске и уметничке вредности, комплекс има и употребну вредност са изграђеним амфитеатралном сценом, која се користи за свечаности, позоришне преставе и друге скупове. Проглашен је за споменик културе и ушао је у регистар Завода за заштиту споменика културе.

 

 

 

Археолошки локалитет Мородвис

богатство вредних предмета из различитих култура - из времена Јустинијана I до данас

Мородвис је насеље у Кочанској Котлини, где се налазе неколико археолошких налазишта. Један од њих је локалитет Градиште, утврђено насеље из касноантичког времена и средњег века на узвишењу јужно од Мородвиса. Говори се за превоугаону цистерну, испод које је изграђена црква Св. Симеон. Други локалитет је Гробјани Рид, средњевековни објекат некропола. Затим, Црквиште, Моробиздон, касноантички и средњевековни комплекс из више локалитета, где је откривена репрезентативна црква са зиданом оградом. Овде се налази црковни центар Брегалничког региона. Најстарија од четири пронађене цркве на Црквишту, датира између V и VI века, а новија из XVI века. Друге две цркве су из XI и XIII века.

Кочански пиринач

Производња пиринча и начин његове производње су посебна атракција за људе који први пут гледају то. То је несвакодневни доживљај, са обзиром на то што мали број локација у Јужној Европи гаји пиринач као културу. За кочански пиринач везани су и бројни гастрономски специјалитети, карактеристични за Кочанску Котлину

Познато тржиште пиринча и мака. Али, због Балканских ратова и Првог светског рата долази до застоја у развоју.

Посебно важна за развој града је изградња железничке пруге 1926 године. Као крајња станица, град је добио улогу сабирног центра за сва насеља истоно од њега. За време Другог светског рата један део града био је запаљен и срушен. После рата, Кочани прераста у савремени град.

Број становника 1948 године износио је око 7.000 житеља, а 2002 године достиже око 30.000, што одговара  развоју привредних и непривредних делатности у граду и повећана атрактивност града како место за живот. У привреди доминира пољопривреда ( посебно гајење пиринча ) и индустрија ( метална и металопрерађивачка, производња хартије и дрвна индустрија ), тако има индустријско-аграрну функцију у региону.

Кочани данас преставља административно – управни, културни, здравствени и привредни центар у региону. Истовремено је гравитацијски центар и за део подручја Делчева и Винице.

 

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.