Штип

Штип

Штип је лоциран на обалама реке Брегалнице и Отиње, на брдовитом терену на тромеђи између Овчепољске, Кочанске и Лакавичке Котлине. Географски положај омогућује да има значајну саобраћајну функцију и саобраћајно добро да комуницира са околним насељима. Из Штипа се протежу наколико саобраћајница, као што су путни правци према Велесу, Светом Николе у Куманову, пут према Кочанима, Делчеву и Бугарској са краком према Пробиштипу и Кратову, пут према Радовишу и Струмици са краком према Неготину у Тиквеш. Кроз град пролази и железничка линија преко које се повезује са Велесом и Кочанима.

Штип се сматра за много старо насеље. Спомиње се још у III веку п.н.е. под именом Астибо. Подпадањем под власт Византије град је познат под именом Стипеон, а доласком Словена у VI и VII  веку добија данашње име. Од 976 до 1014 године у саставу је Самуилове државе као град-тврђава. У току XIII и XIV веку, као резултат резвитка занатства и трговине, Штип доживљава значајни економски напредак и популацијски пораст.

У другој половини XIV века, потпада под турску власт. У XV веку, колонизацијом Турака, у Штипу се повећава број становника и мења се његов етнички састав. У периоду од турског освајања града до Аустро-угарских ратова, Штип је најважнији трговачко и занатско место у Овчепољу. После Аустро-угарских ретова развој града заостаје. Али, у току XVII и XVIII веку град поново популацијски расте, са доминантним македонским становништвом. У XVIII веку Штип постаје црковно седиште.

Због повољног саобраћајног положаја, сигурности путева, развијеног занатства и аграра, како и непостојење већих градских центара у околним котлинама, у XIX веку Штип доживљава интензиван урбанистички и привредни развој. Изградњом Вардарске железнице привредни развој града се појачава.

Споменик Александру III Македонском са мачом и штитом у рукама. Постављен у центру Штипа.

Баргала

вероватно први епископски центар по току Брегалнице

 

Баргала, један од значајнијих касноантичких градова у Македонији, налази се на 20 километара североисточно од Штипа. Град представља тврђаву окружену зидовима и кулама, са монументалним улазима и капијама, која датира између IV и VI века. Са зидовима дебелим више од два метара, изградили су је Римљани, као војни логор, а затим је прерасла у грађанско несеље и ранохристијански епископски центар Брегалничког региона. У V веку, посебно у време Јустијана I , Баргала достиже свој врх, али при крају VI века у неколико наврата страдала је при аварским и словенским освајањима. У средњем веку у Баргали се оформило ново насеље.

 

Ликалитет је богат археолошким налазима. Посебно су упечатљиви подови базилике подигнуте при крају IV века, а обновљена у V и VI веку, од којих као најлепши се издваја под од презвитеријума, обложен белим и сивим плочама. Резервоар за воду и два купатила (касноантичко велико и мало купатило) представља добро сачувани комплексни објекат са појединачним просторијама, међусобно функционално повезаним. У Баргали откривени су и делови привредних и стамбених објеката.

 

Данас у Баргали може да се види базилика, резервоар за воду, импресивна капија и велики део инфраструктуре града. Део градског бедема и главна капија су потпуно конзервирани. Истражена је само једна десетина целог локалитета, јер цео захвата површину од око пет хектара.

Исаро, познато Штипско кале, издиже се изнад самог града. Цела тврђава је опкољена зидом који прати конфигурацију терена, у правцу север-југ од око 350 метара по једној изохипси. Висинска разлика између западне и источне стране износи 10 до 15 метара.

Тврђава је лоцирана између река Брегалнице и Отиње, на узвишењу са релативном висином од око 150 метара изнад река. Тачни подаци за порекло тврђаве нису евидентирани. Највероватније потиче још из римског периода (II-VI век). У ратним сударима цара Самуила са Византијом у 1014 години тврђава је освојена. Данашња грађевина нејвероватније је из XIV века са уласком Срба 1328 године, али убрзо 1385 годинеосвојена је идуго била коришћена од стране Турака.

 

Тврђава Исар састоји се из два дела. Један је замак са димензијама 106x20 метара, а други је привредно двориште са димензијама 250x50метара. На две стране од тврђаве има капија. Од XVII века на овамо тврђава се није користела. Данас се предузимају мере за санацију и реконструкцију тврђаве.

Тврђава што данас се гледа на Исару потиче из XIV века – Њени зидови су грађени у плочастом слогу заливени са много малтера, а широки су само 1,3 м. Само одређене партије су масивније.

 

 

Градски музеј

Штип располаже разним културно-образовним институцијама и организацијама. У Штипу се налази Градски музеј из 1952 године, градска библиотека још из XIX века, стара школа у којој је радио Гоце Делчев и велики број материјалних споменика.

Стара македонска архитектура у штипско Ново Село  

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.