Гостивар

Гостивар

 

На почетку XX века био је седиште Горњеполошке казе, а указом из 1914 године Гостивар постаје седиште Горњеполошког среза.

Гостивар пре балканских ратова је имао 3.735 житеља, а пре Првог светског рата-око 4.500. Највећи популацијски и привредни развој доживљава после Другог светског рата, тако што од 1948 године, када је бројао око 8.000 житеља, у 2002 години достиже до око 35.000 житеља. Како и код највећег дела македонских градова, Гостивар интензивније повећава број становника после 1961 године, за више од два пута.

Данас Гостивар је савремено градско насеље, са развијеним сектором секундарне и терцијалне делатности и представља административно-управни, економски, културно-просветни и здравствени центар у свом гравитацијском утицајном подручју, које је ограничено према Тетову, као градско насеље са већим централитетом у Полог. Али, од друге стране, према Гостивару од југозапада гравитира цела планинска област, односно мавровски крај, односно деведесет сеоских насеља.

 

Најдужа река -Вардар извире у близини Гостивар

 

Вруток, извор највеће македонске реке Вардар, Гостиварчани топло препоручују свакоме који ће посетити овај крај. Истоимено село налази се у Горњи Полог, десетина километара југозападно од Гостивара. Извор има капацитет од неколико кубних метара у секунди и представља један од највећих извора у Македонији. Испред самог села налази се ХЕЦ Вруток моћност од 150 MW.

 

 

Гостивар

На почетку XX века био је седиште Горњеполошке казе, а указом из 1914 године Гостивар постаје седиште Горњеполошког среза.

Гостивар пре балканских ратова је имао 3.735 житеља, а пре Првог светског рата-око 4.500. Највећи популацијски и привредни развој доживљава после Другог светског рата, тако што од 1948 године, када је бројао око 8.000 житеља, у 2002 години достиже до око 35.000 житеља. Како и код највећег дела македонских градова, Гостивар интензивније повећава број становника после 1961 године, за више од два пута.

Данас Гостивар је савремено градско насеље, са развијеним сектором секундарне и терцијалне делатности и представља административно-управни, економски, културно-просветни и здравствени центар у свом гравитацијском утицајном подручју, које је ограничено према Тетову, као градско насеље са већим централитетом у Полог. Али, од друге стране, према Гостивару од југозапада гравитира цела планинска област, односно мавровски крај, односно деведесет сеоских насеља.

 

Пећина Ђоновица (Лепотица)

Пећина Ђоновица (Лепотица)

редак водопад у дубинама пећине - Пећина Ђоновица налази се у непосредној близини села Горња Ђоновица у изворном делу реке Лаквице, Гостиварско. Представља карактеристичан  пећински систем дужином од око 1.000 метара. Улазни део је уобичајно сув пећински канал у дужини од неколико стотина метара, али после се среће подводна пећинска река , која тече кроз већи део пећине. При крају, у подземним дубинама пећине, постоји величанствени подводни водопад, што је реткост у светским оквирима. Код великих вода, река истиче и кроз главни улаз пећине. Тада је теже савладива за посетиоце.

 

Кликните овде да бисте видели листу смештаја у Гостивару

Кликните овде да бисте видели списак туристичких водича у Гостивару

 

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.