Тетово

Тетово

Као насеље под именом Хтетово спомиње се из XIII вака. Старо насеље било је око манастира Св. Богородица Хтетовска, на излазу реке Пене из Шар Планине. У част св. Богородице Хтетовске у XIV веку одржавао се велики вашар. Око средине XV века насеље је променило име у Тетово.

Доласком Турака у XV веку, у Тетову се граде бројни јавни и верски објекти из исламске културе: џамије,текија(светилишта), јавне кујне за сиромашно становништво, амами (јавна купатила), фонатане ( шадрвани). За време османлијске власти, у XVIIвеку Тетово је било значајно црквено средиште.

Мултиетничка средина

У демографском смислу, у Тетову живи око 83% Албанаца, око 12% Македонаца и 5% Турака, Рома, Срба и други, а према верској припадности, над 80% припада муслиманској вероисповести, а остали су православци. У дугачком историјском развоју Тетова преплићу се велики број култура, свака са својим трагом у савременом животу града, што га прави једним од најдинамичнијих градских средина у Македонији.

Тетовски пасуљ, јабука, парадајз, паприка и црни лука позната обележја тетовског краја

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/tetovvo.jpg

 

Teтово

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/sarena dzamija tv.jpg

Доласком Турака у XV веку, у Тетову се граде бројни јавни и верски објекти из исламске културе: џамије,текија(светилишта), јавне кујне за сиромашно становништво, амами (јавна купатила), фонатане ( шадрвани). За време османлијске власти, у XVIIвеку Тетово је било значајно црквено средиште. 

Тетово популацијски расте, после балканских ратова. Прави раст Тетова, популацијски и економски бележи после Другог светског рата, када добија савремене одлике економског, административно-политичког и културно-образовног центра. У XX веку, Тетово се истиче као трговачко и занатско место и индустријско средиште у региону.

Становништво у граду је са различитом eтничком структуром. Од пописне 1948 до 1994 године становништво у Тетову је у сталном порасту. Број становника повећао се за три пута ( 1948 године – 17.132 житеља; 1961 године – 25.357 житеља; 1981 године – 46.523 житеља; 1994 година – 65.318 житеља, а у 2002 години око 70.000 житеља ), са посебно наглашеним порастом од 1971 до 1994 године, са приметно високим природним прирастом код албанске популације.

Водеће место у економском развоју Тетова имају ундустрија ( електрометалуршка, текстилна, дрвна и прехрамбена ), пољопривреда ( посебно воћарство са познатом тетовском јабуком и ратарство са кукурузом и пасуљем ), занатство, трговина и туризам. 

 

 

Тетово Тврђава

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/kale (5).jpg

Тетовско кале је тврђава из новијег времена, изграђена око 1820 године. Налази се у непосредној близини Тетова, у подножју Шар Планине. Има надморску висину од око 800 метара, и у односу на град издиже се са око 300 метара.

Изградњу је почео Реџеп – паша а продужио његов син, Абдурахман – паша. Кале је грађено од бигар и клесаног камена.

Црква Св. Кирил и Методиј

Св. Кирил и Методиј је Саборна црква у старом делу Тетова. Изграђена је у периоду од 1903 до 1918 године, а освећена је у 1925 години. Фрескоживопис је израдио Данило Несторовски у 1924 години. Црква представља трибродну базилику са централном куполом.

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/kiril i metodij tetovo.jpg

 

Етно – музеј у Џепчиште 

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/dzepciste.jpg

На пет километара од Тетова, у приватној викендици у селу Џепчиште, налази се мали етно – музеј, са експонатима који датирају из VIII века п.н.е. до XX века. У унутрашњости има места само за једног посетиоца. Експонати су израђени од различитих материјала ( керамика, бакар, гвожђе ), а изложбу обогаћују експонати које су донели Македонци и Албанци, житељи овог краја. Музеј има амбицију да се упише у Гинисову књигу рекорда као најмањи етно – музеј у свету.

Шарена џамија ( XV века )

Шарена џамија је споменик културе из XV века, који је надграђен и проширен у XIX веку од стране Абдурахмана – паше, турски феудални господар Тетовског пашалука. Налази се у старом делу Тетова, поред реке Пене. Представља једнопространу квадратну грађевину са архитектонском комбинацијом барокног и неокласичног османлијског грађевинског стила. Подаци за историју Шарене џамије и за околне објекте урезани су у записима издубљени на мермерној плочи постављеној изнад њених улазних врата.

Шарена џамија са њеном фасадом је посебно привлачан споменик културе у Тетову. Бројни живописно насликани орнаменти, сликовитост и употребљене сликарске технике представљају раритет и изванредно дело исламске архитектуре. Они су дело искусних мајстора из Дебра, који осим што су насликали џамију унутра и споља, истовремено су декорисали и дервишко Арабат – баба текија(светилиште) и неколико приватних бегових кућа. Посебно је живописна јужна страна која се гледа са главног пута што води према Гостивару.

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/Sarena dzamija web.jpg

Арабат – баба текија (светилиште) ( XIX век )Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/teke (9).jpg

Арабат – баба текија(светилиште) је изграђено у XIX веку од стране Реџеп паше и његовог сина Абдурахмана паше. Представља верски објекат, поред турбе на Серсем Али-баба из XVI века. У току историје, поред исламске вероисповести, у текији(светилишту) су се развијале култура и образовање. У комплексу су сачувани и шадрван, кула, турбе, кујна са трпезаријом, чесма, гостински конак, дервишхане и харемлак. У текији(светилишту) је имало активан дервишки живот до 1912 године који се обновио у периоду од 1941 до 1945 године. Данас у овом комплексу налази се Народни музеј Тетова.

Лешочки манастир Св.Атанасиј (XIV век)

У комплексу Лешочког манастира спадају манастирска црква Св.Атанасиј из 1335 године, црква Света Богородица, која постоји из XIII века и се спомиње у грамоти Стефана Дечанског из 1326 године, као и остаци пет цркви и параклисе из средњег века. Посебно се истичу културне и духовне вредности цркве Св.Атанасиј.

У манастиру је смештен гроб и спомен-соба Кирила Пејчиновића, једног од највећих преродбеника из XIX века. Његовим долажењем са Свете Горе у 1818 години, обновљени су манастирски конаци и основана је манастирска библиотека, а Лешочки манастир је прерастао у књижевни и просветни центар.

Манастир има дугачку традицију, богату и славну, али пуну трагичих догађаја. Више пута је паљен и обнављан. 1690 године Турци су га срушили и манастир и цркву Света Богородица, а манстирје био много оштећен и у 2001 години. Уз помоћ Европске Уније, поново је аутентично обновљен.

Највеће манастирске прославе и црквене народне манифестације одржавају се на празницима Св. Атанасиј ( 15 мај ) и Велика Богородица ( 28 август ).

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/leshok manastir.jpg

 

Шар Планина

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/popova sapka.jpg

Рељеф. Шарпланински-полошки регион сачињава Полошка Котлина са планинским масивима који је окружују: Шар Планина, Жеден, Сува Гора и огранци Бистре. Котлина се одликује типичном равницом на око 400-500 метара надморске висине и стрмно издигнутим живописним планинама које достижу изнад 2.700 метара надморске висине. Присутна је велика геолошка, рељефна, климатска, флористичка и антропогена разноврсност.

 

Реке и језера. Најупечатљивији су горњи токови реке Вардара до Дервенске Клисуре, живописна долина Пене, Лакавице и велики број планинских река. На Шар Планини има око 30-так глацијална језера. Највећа су Боговинско Језеро, Црно Језеро, Бело Језеро, Голем Ђол, Кривошиско Језеро, Големо Језеро, Мало Језеро и друга. Регион обилује са изворима и врелима.

 

Клима. Шарпланинско-полошки регион има типично континенталну климу са посебним температурним специфичностима топлих лета и хладних зима, са оштрим прелазом од зиме ка лету. Просечне годишње температуре у Пологу износе 110С у Тетову и око 10  0С у Гостивару, док на Поповој Шапци на Шар Планини износи 4,6 0С, тако што на планинским масивима у овом региону влада типична планинска клима. У Пологу просечна количина падавина износи око 800 мм, а на планинама око 1.100 мм. Падавине су израженије у зимском периоду године и од њих велики проценат су снежне, које стварају услове за зимско-спортске туристичке активности.

 

Флора и фауна. Рељефна дисецираност, релативне висинске разлике, геолошка разноврсност, присуство воде и карактеристична клима омогућили су развој разноврсног биљног света претстављеног разноврсном дендрофлором ( буква, храст, бреза, кестен, граб, бор ) и травном вегетацијом са присуством ендемичних и ретких врста. У региону срећу се разноврстне врсте крупне и ситне дивљачи: мечка, вук, срна, дивља коза, дивља свиња, зец, као и разне врсте птица и гмизавца.

 

Саобраћајни правци. Из овог региона одвајају се саобраћајнице према мавровско-дебарском крауј и према Косову. Кроз регион има већи број локалних сабраћајних праваца.

 

 

 

Шарпланинац

Eндемска врста и гордост Шар Планине и Македоније потиче са Тибета, са падина Хималаја. Прилагодио се суровим условима македонских планина, у којима живи вековима. Најраспрострањеније мишљење је да га има јединствено на Балкану, тачније у планинским масивима Македоније – Шар Планина, Кораб, Стогово, Бистра и Маврово. Први пут је изложен у Љубљани 1926 године. У 1939 години шарпланинац је записан у Међународну кинолошку федерацију (FCI), која  региструје све расе паса. Македонски шарпланинац је првак Европе за 2008 годину у конкуренцији од 10.000 паса.

Лептир Vacciniinaoptilete је распрострањен на потезу од Француских Алпи преко Немачке до целе Скандинавије и од Аустрије до балтичких земаља. Необично је што једна изолована група од њих се среће и на Шар Планини.

Description: Description: http://macedonia.vippermarketing.com/img/sharplaninec.jpg

 

Кликните овде да бисте видели листу смјештаја у Тетову

Кликните овде да бисте видели списак туристичких водича у Тетову

 

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.