Кавадарци

 

Кавадарци - Град вина

 

Кавадарци се налази у централној Македонији и представља највећи градски центар Тиквешке области. Привреда се ослања на виноградарство и индустрији за производњу вина, тако што је грожђе заштитни знак града и региона.

Кавадарци саобраћајно се повезује са магистралом Скопље-Ђевђелија и са путем што од Градских вода води за Прилеп, односно са магистралним путем за Охрид. Кроз град тече река Луда Мара. Насеље ја постало при крају XVII века, после Аустро-турског рата (1689-1690). Лоцирана на саобраћајници Прилеп-Демир Капија-Солун, има погодну локацију, што ју је направило привлачну за досељавање другог становништва из околине.

Као градско насеље помиње се чак у 1823 години. 1857 године представља мали градић са око 2.000 житеља и посебан економски центар. Становништво се бавило пољопривредом, трговином и занатством. Израженији раст примећен је после изградње железничке линије Солун-Скопље (1872-1874), када се развија трговина вином и маком. Још тада Кавадарци има улогу управно-административног центра Тиквешке области. У 1879 години управно седиште за кратко је премештено у Неготино. При крају XIX века градић је бројао 1.300 кућа. 

 

 

Спомен-костурница 

 

За погинуле борце НОБ из Кавадаречког, подигнута 1976 године, у један од лепо уређених и вероватно и највећих градских паркова у Македонији, са надморском висином од 305 метара са прекрасном панорамом на Кавадарци и Тиквешија. 

Споменик за дванаест омладинаца у Ваташи

Подигнут на место једног од највећих злочина у току Другог светског рата у Македонији. Спомен-парк је отворен 11. октомбра 1961 године. Посађена 12 јавора сведоче за 16 јули 1943 године, када су од стране бугарских окупатора стрељани и масакрирани дванаест омладинаца из с.Ваташа на узрасту од 15 до 27 година.

Полошки манастир

Св. Ђорђе (XIV век)

до мастира се стиже само чамцем

Манастир представља бисер македонске срдењевековне уметности. Изграђен је у првој половини XIV века, на 20 километара југозападно од Кавадарци у подножју планине Вишешнице, на левој обали Тиквешког Језера.

Унутрашњост цркве у целини је живописна. Позната је по свом фрескопису из XIV века, а још више по свом полиелају ( црковни лустер) резбан у дрвету од 1492 године, што представља најстарију датирану резбу у Македонији.

 

 

 

 

Тиквешко Језеро

из  најсушније области у држави, Тиквеш прераста у зелену оазу напрегледних плантажа под виноградима и воћњацима

Тиквешко Језеро у долини тока Црне Реке, испред излаза реке у Возарско Поље. Језеро је једно од већих вештачких акумулација, са површином од 14 км2, дужине од 28 км и запремином од 475x106 м3. Језеро је створено 1968 године преграђивањем кањона реке браном високом 104 метара, изграђене од набацаног камена са глиненим једром. Акумулација је намењена за наводњавање и прозводњу еелектричне енергије. Данас, језеро има и турискичко-рекративан карактер, са већим бројем викенд-кућа и угоститељских објеката. Језеро се користи и за спортски риболов. Богато је рибом, у чему посебно се истиче сом, који може да достигне дужину изнад два метра.

 

 

 

Моклишко Језеро

Најмлађи природни хидрографски објекат у Европи, а можда и у свету

Моклишко Језеро налази се у месту Моклиште, непосредно изнад Кавадарци, у долини реке Луде Маре. Постало је 1956 године, тако што је рушењем брега направљена природна преграда (брана) у долини Луде Маре и непосредно затим простор је испуњен водом. Због тога, у стручној литератури ово језеро се квалификује као урниско језеро. Тако је, природа за само неколико минута изградила брану језера. У току овог догађаја затрпано је стадо оваца са њиховим пастирима.

Острво Град

Средњевековни град Тиквеш налази се на око два километара од с. Ресава, на брду високом 80 метара изнад ушћа Тиквешке Реке у Црну. У III веку п.н.е на том месту постајало је насеље, које је у каснијој антици обновљено и причвршћено торњевима. Поред бедема пронађени су темељи великог броја грађевина. Изградњом акумулацијског језера, на данашњем острву сачувани су само горњи остаци насеља.

Цркава Св. Димитрија (1834)

Црква представља трикорабну базилику са полукружном апсидом са источне стране. Подигнути су тремови са јужне стране. Иконостас чине престолне иконе апостола и празничне иконе. Већи број икона су новијег времена. На јужној страни постоји параклис посвећен св. Петки, а на западној страни цркве постоји галерија на спрат. Унутрашњост је сликана трећим слојем на фрескоживопису новијег времена.

 

Музеј-галерија

Музеј-галерија у Кавадарци ради од 1976 године. Располаже историјским, археолошким, етнолошким и одељењем за заштиту споменика културе. Поред прикупљања, обраде, заштите и презентације музејског материјала, бави и галеријским делатностима. У дворишном месту смештен је Лапидаријум-камени споменици огромног културног и историјског значаја.

Град популацијски и привредно расте после Другог светског рата. 1948 године бројао је 6.000 житеља, а 2002 године број становника порастао је на око 30.000 житеља.

Кавадарци има значајану административно-управну, еконимско, културно-просветну и здравствену функцију у региону. Има широку зону утицаја на околна села у јужном, брдско-планинском делу котлине.

 

 

Кликните овде да бисте видели Смештај у Кавадарци.

Кликните овде за Кавадарци Сити Тоурс.

Кликните овде да бисте видели листу Кавадарци туристичких водича.

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.