Охрид је град у југозападном делу Републике Македоније на североисточној обали Охридског Језера. Саобраћајно је повезан са путевима који воде према Скопљу, Битољу, Дебру и Републици Албанији. Налази се на старом путу Виа Игнација, који је повезивао Јадранско и Бело Море, што је била важна околност за развој Охрида у прошлости. У близини града налази се Охридски аеродром, преко којег ваздушни саобраћај се одвија са одређеним дестинацијама изван Републике Македоније. Саобраћај по водама Охридског Језера је од малог значаја. Користи се у функцији риболова и за туристичке циљеве. Јединствена неповољност је одсуство железничког саобраћаја.
У III веку п.н.е. на данашњем месту Охрида, налазило се насеље по имену Лихнида. То важно и утврђено место у II веку п.н.е. пада под римску управу и прераста у значајно насеље на путу Виа Игнација. Касније, Лихнида као богат и утврђен град пада под византијску управу. У VI и VII веку било је тешких борби између словенских племена и Византијаца. После победе, град Лихнида, Словени су га преименовали у Охрид.
879 године Охрид постаје епископско средиште, а 886 године, доласком св. Климента и св. Наума, насеље прераста у културни центар. Ови ученици светог Кирила и Методија одавде су почели да шире словенску писменост и књижевност.
У саставу македонских држава, Охрид је престоница у којој је било седиште Цара Самуила. Из периода његове владавине датира Самуилова трђава. Тврђава је добро сачувано утврђење у старом делу града, за коју најстарији подаци датирају из 476 године. После његове смрти била је разорена, али и поново обновљена. Користила се и у време османлијске власти.
Антички театар
од античке драмске сцене и гладијаторске арене до платформе за савремене културне догађаје
Антички театар у Охриду потиче из хеленистичког периода. Изграђен је око 200 година п.н.е. Налази се у старом делу Охрида, између две стране узвишења Самуилове тврђаве, у доброј заветрини погодан за акустику при извођењу културно-уметничких представа и спортских догађаја. Са трибина амфитеатра пружа се изванредан поглед према Охридском Језеру и планини Галичици.
Златна маска из Требеништа
Археолошким ископавањима на Самуиловој тврђави, поред северног бедема откријен је велики број гробница, које се припадале житељима античке Лихниде. Хронолошки распон сахрањивања креће се од V века п.н.е. до V века наше ере, од којих највећи број припада македонско-хеленистичком периоду ( III-II век п.н.е.). Располажу богатим и разноврсним археолошким материјалом ( украшени керамички судови, метални, бронзани, сребрени и златни предмети ).
30 септембра 2002 године откривена је гробница са седамдесетак прилога разноврсног материјала ( керамика, ћилибар, стаклена паста, метал, бронза, сребро, злато), а међи њима најзначајнији су два: златна посмртна маска и златна рукавица са златним прстеном.
Рачунају се за епохално откриће за македонску и европску археологију и додатна научна афирмација прочуене некрополе Требеништа код села Горенци, у близини Охрида. Друге четри златне маске у некрополи откривене су 1918 и 1934 године (данас две у Београду и две у Софији ). Гробница датира почетком V века п.н.е., што је прави најстаријом локацијом за сахрањивање у оквирима лихнидске некрополе.
Горња капија-У њеним зидовима узидано је много камена са грчким, латинским и старословенским натписима.
Поред функције одбране од непријатеља, тврђава је служила и за живот. Позната под називом Самуилово утврђење. За време владавине Цара Самуила од 976 до 1014 године и његових наследника до 1018 године, Охрид је био престоница прве државе Македонских Словена. Тада обновљена тврђава је сачувала свој монументални урбанистички костур до данас.
Плаже на Охридском Језеру
Поред градских плажа у Охриду и Струги, на потезу од Охрида до Св. Наума раширена је охридска ривијера, у којој свој интерес може да пронађе сваки туриста.
Горица
• 4 км од Охрида
• окружење за осећај спокоја
• плажа заграђена високим стенама
• идеалан поглед на целу охридску ривијеру
Славија
• 4 км од Охрида
• место Свети Стефан
• једна од најфреквентнијих плажа, уређена и чиста
• највећа атракција је 75-метарски тобоган
Метропол и Белви
• 8 км од Охрида, 100 метара од језера
• два хотела са модерно опремљеним собама са погледом на језеро
• спортски терени, куглана, базени, сала за конференције, сауна, хелиотерапија, казино, фитнес
Лагадин
• најдужа плажа – 285 метара
• организују се разне забаве са снег-пеном, кишом и балонима
• са посебним местом за паркирање скутера и глисера
• посебна атракција је платформа за релаксацију, пиће и дружење
Елешец
• аутокамп на 10 км од Охрида
• 700 кревета у бунгаловима и камп-приколицама
• могућност за боравак сопственим камп-приколицама и шаторима
Охридска пастрмка
Охридска пастрмка је ендемска врста слатководне рибе у Европи и је најближи предак врста које су живеле на овом подручју још из Терцијера.
Охридска пастрмка се разликује од поточне по спљоштеном телу, малој глави и звездастим сивим мрљама по телу. Боја меса код неких од њих је бела, а код неких розе. Максимална дужина креће се од 25 до 60 см, а максимална тежина до 15,8 кг. Малези настали укрштањем поточне и охридске пастрмке по телу имају наизменично распоређене црвено кружне и сиве звездасте мрље као летница. Охридска пастрмка је укусна за јело. Као један од заштитних знака Македоније она се налази и на македонским монетама.
Св. Климент, најдаровитији иченик свете браће Кирила и Методија, свесловенски просветитељи и учитељ, на Плаошнику у Охриду у манастиру Св. Пантелејмон основао је први европски и свесловенски универзитет у IX веку (886 године), много година још пре познатих универзитета у Падови и Болоњи. На Светиклиментовом универзитету у Охриду завршило је 3.500 судената, који су продужили да шире христијанство кроз целу словенску Европу. Библија, на старомакедонском словенском језику, из Охрида била је распрострањена од Солуна до Урала, у 15 европских земаља.
Зашто је св.Климент овај манстир посветио св. Пантелејмону?
Св. Пантелејмон био је прочувен као лекар са великим даром за чудотворство. Поред манастира на Плаошнику била је и болница, у којој је св.Климент лечио молитвама, травама и чајевима и био познат као св.Климент Чудотворац. Манастир и његова околина су тихо место за одмор и шетњу. Цео крај плени мирном лепотом бисерно прозирном водом из извора Црног Дрима, као једно од најчистијих места охридске обале. Бистри и хладни извори и бујна вегетација око манастира рачунају се за најегзотичније места на језеру. Пловидба чамцем по изворима код манастира је доживљај који не сме да се пропусти. Архитектура цркве је веома значајна за проучавање средњевековних споменика Охрида, зато што представља успешну комбинацију византијских и јерменских елемената. Грађевина је од тесаног камена, бигра и опеке, правоугаоне основе, са уписаним крстом у осмоугаоној куполи.
Кликнете овде да би сте видели сместување у Охрид
Кликнете овде да би сте видели туристички водичи у Охрид
Кликнете овде да би сте видели агнеције травел у Охрид