Још пре хиљаду година становници ових простора су посматрали небеска тела. То доказује постојање мегалитске опсерваторије Кокино, која потиче 1800. година пр. н. е., из раног бронзаног доба и која се налази на планинском врху познатом као Татићев камен. Овде су праисторијски становници обављали древне ритуале и обреде, на овом месту су следили циклусе Сунца и Месеца и помоћу њихових кретања мерили време. Опсерваторија је смештена на неовулканском брду чије су стене формиране очвршћавањем лаве која је истицала из вулканског кратера. Баш ти процепи који су створени током времена представљају главне маркере којима се означава излазак Сунца и Месеца у периоду равнодневнице и дугодневице, као и место њиховог одступања. Иако је откривена тек у току 2001. године, ова исконска опсерваторија је нашла своје заслужно место на НАСИ-ној листи најзначајнијих опсерваторија у свету, на којој је опсерваторија Кокино смештена на високом 4. месту.
Верује се да су старешине и вође племена имале привилеговану позицију да посматрају небо. Довољно је да седнете на неком од престоља издубљених у стенама на којима су седеле ове старешине и вође и да дочекате први сунчев зрак који ће вас обасјати при изласку сунца , па да и ви осетите повезаност са старим божанствима у која је веровао народ.