Историски

Рачуна се да је простор тврђаве Кале, позната као Скопско Кале, био насељен још у време неолита и раног бронзаног времена, за шта сведоче бројна археолошка открића. Сама тврђава потиче из време цара Јустијана (535). Због стратегијског положаја и улоге, тврђава кроз историју често је нападана и коришћена од разних освајача. После пропасти Самуиловог царства ( 1018), град је био заузет од устаника Петра Делјана ( 1014-1041).

Затим, је био нападнут од Кумана, Скита, Печенеза и других. На Кале, су пронађени разни археолошки остаци. Данас скопска тврђава Кале је једна од најмаркантнијих објеката у Скопљу са присуством већег броја различитих културних и туристичких мотива.

Мегалитска опсерваторија Кокино

Историографска евиденција и археолошка ископавања омогућава нам да се изгради правилна историјска слика сталне насељености и догађаја повезаних за Стоби.

Пронађени остаци из архаичног и класичног периода вероватно означавају почетак града. Њихова мала количина и недостатак писаних извора не дозвољавају да се донесу одређени закључци у вези насеља и њене величине.

Најранији писани доказ за Стоби налази се на Ливиј „ Ab Urbe Condita „ ( „ Од када је основан град„), и се односи на тријумф Филипа V над Дарданцима. Ливиј говори да се битка десила у близини Стобија у 197 години пре Христа. Његова друга информација за Стоби води нас у време римске окупације Македоније и године 167 пре Христа, када је Стоби постао главни трговачки центар соли у трећем мересу ( округ). Археолошка ископавања открила су довољно података из хеленистичких насеља и њену некропољу која нам омогућава да се прати даљи развој града.

Трговина и локација Стобија били су главни покретачи сталног развоја за време римске владавине. 

Хераклеја Линкестис је антички град смештен у јужном делу Битоља, у подножју планине Бабе. Име му је дао Херакле, митски херој и оснивач македонске краљске династије Аргеади, док придев Линкестис значи „ линкестидска“ што долази из имена региона Линкестида, где је основан град. Град је основан у току IV века пре наше ере од стране македонског краља Филипа II Македонског.

Данас на простору Хераклејепронађени су остаци сакралних објеката, украшени подни мозаици направљени у opus sectileи opus tessalatum, који датирају из 5-ог и 6-ог века. То је мала базилика (А), грађанска базилика (В), велика базилика (С), лоцирани на око 250 метара од централног градског подручја Хераклеје; насупрот тога, ту су пронађене и ранохристијанске и средњевековне гробнице, затим, трем суднице из римског периода ( II век н.е), купатило из римског периода ( II век н.е), позориште из римског периода ( II век н.е), епископска резиденција из ранохристијанског периода ( IV до VI века), градска чесма за пијаћу воду из времена Јустијана ( 562 г.н.е.). Данас на овом месту одржавају се разни културни догађаји, а за туристе је отворено од 08:00 до 19:00 часа, са претходном најавом. 

МАРКОВЕ КУЛЕ ( КУЛЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА) – ПРИЛЕП

Маркове Куле ( куле Краљевића Марка) налазе се северозападно од Прилепа, Македонија, изнад прилепског насеља Варош. Локалитет Маркових Кула налази се у једној од најживописнијих средњевековних тврђава у Македонији. Постављена је на 120-180 метара високом брду, и окружена је стрмим падинама покријени густим гранитним каменом. До горњег дела некадашњег насеља може се стићи и са северне и са јужне стране.

У току четри деценија археолошког истраживања, откривени остаци упућују на постојење раног античког насеља Керамија. У римском периоду, ово мало сеоско насеље проширило се према југозападном подручју, на шта указују неколико мермерних орнамената из једне ранохристијанске базилике. Бедем овог терена датира из XIII и XIV века, и је у добром стању. Зидови су око један метар дебели и направљени од слабијег кречњачког малтера и подупиру се на велике кречњачке стене. Унутрашњи зидови деле акропољ на мање површине. Палата Вукашина и Марка је исто тако смештена ту. Северна капија има сложену основу што говори за више дограђивања и реконструкција простора. Према неким историјским налазима, до друге половине XIV века, па и касније, ову тврђаву је бранило само 40 војника. Насеље је било смештено јужно од акропоља на површини од око 3,6 хектара. Не северној страни има дуплу капију, као и велику стражарницу између улаза. На јужном зиду налазе се три добро сачуване куле. Најнижи појас бедема састоји се из низа кратких зидова извучених у испрекидану линију. У западном делу постоје гробови уметнути у стену. У XIV веку овај део служио је као привремено уточиште околних житеља од турске инвазије.

После смрти краљевића Марка, 1395 године, ово насеље је било зазузето од турске војске, због чега се живот у њему потпуно угасио.Житељи некадашњег насеља потражили су склониште у ближој околини. Постепено, у подножју Маркових Кула, развило се насеље са разређеном структуром. Исто је било подељено у неколико мала, а свако мало имало је своју цркву. У XIV веку ово ново насеље добило је име Варош, под којим и данас постоји. 

ОХРИД-АНТИЧКА ЛИХНИДА 

Антички град Баргала и даље остаје главни извор материјала из античког периода. Град Брагла исто тако се спомиње и у документима Халкедонског скупа 415 године. Наиме овај град спомиње се на једном натпису из 371 године, што представља спомен-плочу за подизање капије у граду. Плоча је пронађена у месту Ханче, на левој обали реке Брегалнице. Овај споменик нам показује где се налази антички град Баргала чије име је тракијског порекла .

Старо античко насеље са урбаним ликом, названо Баргала, налази се у Доњи Козјак. Овај град, при крају IV века служио је као војни камп римским легијама при освајању истока који је касније срушен. Житељи су подигли нови град на Козјачкој Реци у Горњем Козјаку, како што потврђују археолошки налази. 

Град је постао епископско седиште од V до VI века. Град Баргала био је срушен, а житељи су се много брзо раселили. Црквена традиција старог епископског седишта продужила је и у словенском периоду у овом региону. У новије време, археолози из Завода и Музеја Штип открили су још једну базилику из VI века. У Баргали постојале су три базилике. Осим тога, откривен је винарски подрум у североисточном делу ископавања. Баргала и даље остаје један од најстаријих историјских ликалитета и бескрајна инспирације за археологе из Македоније.

ТврђаваИсар је посебно обележје града. Подигнута је на 150 метараизнад нивоа рекеБрегалнице. 2009 године, истраживачисуоткрили 30 метара од тунела што води од врхаИсара до реке. Овопотврђујенајпознатијулегенду за град Штип који је биоосвојен преко тајног тунела исподИсара. Спроведена истраживања у прошломпериоду само потврђујуњеговудубокуисторију.

Циљ је да се изврши конзервација и реконструкција тврђаве, која до краја 2011 године треба да будепотпуноосветљен. Тврђава се налази на левој страни рекеОтиње, притока рекеБрегалнице, која пролази кроз град.

Локација Астибос је археолошки потврђена преко бројнихкамених споменика од II до VI века.  Из тог времена потиче и тунел  који је пробијенкрозгранитнестене од врхаИсара до Западне Брегалнице на нивоуједнестопе. У источномподножјуИсараоткривенисуостаци из ранохристијанскебазилике из VI века.

Тврђава у Охриду носи име цара Самуила што се дужи на факту да је један период својевладавине, он одабрао Охрид као главни град његовог царства. Тврђава је профана грађевина која је нераскидивоповезана са целомисторијомОхрида, од најстарих времена до данас. Град Лихнид и тврђава за први пут се спомињу од Ливија у 209 г.п.н.е за време владавинемакедонскогкраљаФилипаV. Овиподаци нам говореда при крају III века п.н.етврђава је потпуно изграђена и функционална у кључним моментима историје града Лихнидос ( Охрид).

Данашњи изглед тврђаве са својом величином, нејвероватније, је постигнут у IV веку наше ере, што је видљиво из техникекомбиниранеградње – opus mixtum ( опека постављена у четри и три реда и обложена крачњачким малтером). Записи из историјских извора говоре да овак тип градске тврђаве је имао моћну одбрамбену улогу и због тога 479 године краљ Источних Гота Теодори Амали, у току своје кампање од Македоније до Новог Епира није успео да окупира Лихнидос, јер „ град је био смештен у једну тврђаву и имао је богати извор (воде) у унутрашњости зидова.

Тврђава, која у зависности од историјских прилика је била мање или више у фокусу, обнављана је или уништавана. Ипак, обзиром на временски простор од касне антике на овамо, генерално, остала је непромењена; за аутентичностформе прихваћен је централни део тврђаве од њене изградње до касног X и раногXI века. Ово је период цара Самуила, када је Охрид постаопрестоницапрвогмакедонског-словенског царства иако у историјинауке на ово се гледа са различитомнотом. После смрти Самуила у 104 години, Василије II преузео је Охрид без никаквеборбе, збогчега је тврђаваосталанеоштећена. У другој половини XIV века, односно у периодувладавиневеликог пароха Андреа Гропа на целомохридскомрегиону, тврђава је обновљена и ојачана.