ИСТОРИЈА И КУЛТУРА МАКЕДОНИЈЕ
Прави почеци наше историје и културе почињу око 6.000 година пре нове ере. Најранији трагови људске активности на територији данашње Македоније датира из каменог доба - палеолита. Са стварањем првих насеља дуж реке Брегалница и Овче Пољу, онда поред реке Вардар и у Пелагонији. Током миленијума, Македонија бележи важан и богат цивилизацијски и културни развој у материјалном и духовном смислу.
Археолошка налазишта
Из Археолошког гледишта, Македонија је једна од најатрактивнијих дестинација у свету, са аутентичном историјом и културу. У Македонији има око 4.500 археолошких локалитета, који датирају из периода антике и периода Римског царства. Посебно су важни локалитети Скупи и Скопско Кале у Скопљу, онда Требишњица, Ст. Еразмус, Охридска тврђава, Плаошник ранохришчанска базилика у селу Октиси у Охридско-Струшкој долини, Хераклеја Линкестис и Маркове куле у Пелагонији, Стоби код Градског, Исар и Баргала у Штипу, Струмичко Кале, Виничко Кале , Мородвис код Кочана, Марвинци и Ђевђелиско брдо у Ђевђелиско-Валандовској долини и друге.
На територији Македоније изграђена су многа утврђења, кула и мостова, још од времена римског, византијског и отоманског царства, што додатно сведоче о животу и култури овог региона. Такве су на пример - Самуилова тврђава у Охриду, Маркове куле у Прилепу, Цареве куле у Струмици, Камени мост, Кале и Аквадукт у Скопљу, средњевековне куле и мостове у Кратову и други.
Становништво и обичаји
На територији Македоније има око 35 малих и великих градова са сопственом историјом и културом. Овде живи вечина становништва и око 1.600 насељених села и руралних подручја, у којим живи једна тречина од укупног броја становника. У вечим местима углавном су смештени индустријски капацитети земје и државно административне институције и организације. У мањим и руралним подручјима, становништво се углавном бави пољопривредом, са одгајањем стоке и са традиционалним занајетчиским пословима. Стога, Македонија је између осталог, позната и по производњи здраве хране, органских воча и поврча, меса и млечних производа и друге свакодневно потребне прехранбене продукте. Македонија је деценијама позната широм света по производњи квалитетних ракија и квалитетних вина.
Просветљење
Може се речи да је Македонија колевка слованске писмености. Свесловенски просветитељи Св. Кирил и Методиј у 855 години створили су прву словенску азбуку познатија под именом Глаголица. Касније прелази у чирилицу, која је данас једна од најрасширенијих, односно најкориштеније писмо у свету.
Из Македоније потиче и Гонђа Бојађију, познатија као - Светица Мајка Тереза, која је рођена у Скопљу 1910 године, добитница Нобелове награде за мир 1979 године. Скоро читав свој живот посветила је сиромашнима, којима је помагала и просветљивала, шта је у ствари било и њена мисија све до краја свога живота.
Архитектура
После древној античкој архитектури, интензивнија градитељска делатност, забележује се у времену византијског периода, када је изградња цркве Света Софија у Цариграду , поставила критеријуме на свим местима у којима доминирају православне цркве. У времену Отоманске империје доминантан утицај имала је исламска архитектура, о чему сведоче и многи објекти из тог времена: турска купатила, џамије, текије, безистени, чаршије. Најлепши примери урбане архитектуре су објекти из 19 и 20 века. Крушево и Кратово су углавном комплетне урбанистичке целине са очуваном урбаном архитектуром из тог периода, вечи део Битоле и Скопља као и стари део града Охрид. У другој половини 20 века, Македонија прати трендове модерне архитектуре.
Религија
На скоро целој територији Македоније препличу се источна и западна цивилизација и вечи број различитих култура са својим посебним ознакама. Тако стварају калеидоскоп историје, културе, традиције, обичаја, архитектура, храна итд, на којима се највише осетио блиско источни и медитерански утицај. Оваква стварност представља функционално јединство супротности и одрживог система развоја, сарадње и суживота, имеђу свих етничких група на територији Македоније. У многим се градовима могу срести и цркаве и џамије. Вечина становништва припада православне вере (65%). Према заступљености, на другом су месту грађани исламске вероисповести (33%). Остали су католици, протестанти, атеисти и припадници других религија.
Цркве и манастири
У Македонији постоји преко 950 цркава и манастира са више од 150.000 квадратних метара, који су украшене са бројним фрескама (око 22.500), иконостасима (240) балдехинима, архиепским олтарима и тронова, дрвене резбарије и мурали. Да поменемо да само у Охриду и околини има тачно 364 цркава. Најстарија црква датира из периода 12 века, изграђена ја у 1171 години у непосредној близини Преспанског Језера, на путу Битола-Ресен. Друга најстарија црква је "Свети Ђорђе", који се налази у Старо Нагоричане, на путу Куманово–Крива Паланка. Подигнута је на остацима старог храма који је имао базилични облик из времена византијског периода и цара Романа IV Диогена, који је краљ Милутин обновио у 14. веку.
Џамије
У Македонији има око 600 џамија, од којих су најпознатији они из 15 и 16 века. Џамије Јаја-паша, Иса-бег, Мустафа-паша и Султан Мурат налазе се у Скопљу. Шарена џамија и Саат џамија у Тетову, Исак џамија, Хајдар Кади-паша и Јени џамија у Битољу, Чарши џамија у Прилепу, Саат џамија у Гостивару, а у Охриду се налазе Хајати Баба Теке и Али пашина џамија. Сви најчешче имају квадратну основу и трем. Покривени су куполама или са дрвеном кровном конструкцијом и претстављају форму турско-османлиске школе.
