Средњи курс Вардарскиот регион
Планине
Средњевардарски регион карктерише већи број ппланинских масива. Такви су масиви Мокра Планина са огранцима Голешница и Јакупица, планине Бабуна, Дрен на западу, Кожуф на југ, Конечка и Градиштанска Планина на исток. Неколико нижих планина се налазе у централним деловима региона, као што су планина Клепа и висораван Витачево. Као посебне целине издвајају се области Азот око долине Бабуне, Тиквеш око долине Вардара, Росоманско Поље у доњем току Црне Реке.
Клисуре и пеђине.
Овај регион је интересантан са неколико клисура: Таорска и Велешка на Вардару, део Скочивирске Клисуре на Црној Реци, Раечка Клисура и клисуре на Бабуни и Тополки непосредно пре ушћа у Вардар. У овом региону налазе се неколико пећина: Понор, Макароец и Маркова Црква у клисури Пешти на Бабуни, Бела Вода у Демиркапијској клисури и друге. На Кожуфу је присутан вулкански рељеф, где се налази локалитет Алшар. Рељеф у висину се простире од око 150 до 2.540 метара, на врху Солунска Глава.
Клима
Клима се одликује одређеним медитеранским утицајима. Температура ваздуха просечно годишње износи 13,8 0С. Просечна годишња количина падавина износи 500 мм, тако што овај регион се рачуна за један од топлијих и најсушнијих у Републици Македонији.
Реке и извори
У региону има више хидрографских објеката. Карактеристичнији је извор на реци Бабуни. Среће се већи број већих река које уливају у Вардар: Црна Река, Раец, Брегалница, Бабуна, Топола, Бошава, Дошница, Луда Мара и Мајданска река. У региону постоје акумулације Тиквешко Језеро и језеро Лисиче.
Флора и фауна
Велико је богатство биљних, дрвенастих и травних врста. То посебно долази до изражаја на Кожуфу и Мокрој Планини. Баш због тога у овом региону се налази строг природан резерват Мешник. Богат и разноврстан је животињски свет, где су присутни мечка, вук, срна, дивља коза, дивља свиња, зец, јаребица и орао, као посебан у деловима овог региона.
Саобраћајна повезаност
Овај регион саобраћајно је повезан по долини Вардара према Скопљу на север и према Ђевђелији и Грчкој на југ. Од њега један путни правац код Градско одваја се према Прилеп и Битољ на запад, а један према Штип на исток. По долини Вардара од Велеса према Ђевђелији, Битољу и Штипу одвија се и железнички саобраћај.