ИНФОРМАЦИЈЕ О ЈУГОИСТОЧНОМ РЕГИОНУ
Цео Југоисточни регион покрива базен Струмичко-Радовишке и Гевгелија-Валандовске котлине. Тачније, сливно подручје Струмичке реке и подручја доњег водотока реке Вардар. Југоисточни регион Македоније има позната археолошка налазишта и то у близини Валандова, Богданци и Гевгелије. Богат је природним лепотама атрактивним за домаче и стране туристе. То су – Дојранско Језеро, Смоларски и Колешински водопад, Моноспитовско блато и бројни природне резерват и спелеолошке атракције.
ВИШЕ ФОРМИ ЗА ТУРИЗАМ У ЈУГОИСТОЧНОМ РЕГИОНУ
Због свог географске разноликости и благе климе, овај регион има више облика туризма и то - језерски, бањски, планински, сеоски, транзитни, казино-туризам и различите друге врсте алтернативног туризма.
Југоисточни регион Македоније има 10 општина са 188 насеља, од којих су најпознатија - Струмица, Радовиш, Гевгелија, Валандово, Богданци и Дојран. Административни центар је Струмица са око 35 000 становника. Доминантна места за рекреацију и туризам су планине Кожуф (2 132 м.), Беласица (1 881 м)., Огражден (1.746 м)., Плачковица и друге мање планине, као и Дојранско Језеро.
ЖИВОПИСНЕ КОТЛИНЕ И РЕКЕ У ЈУГОИСТОЧНОМ РЕГИОНУ
Постоје и сликовите долине и ријеке у региону. Долине су - Струмичко-Радовишка, Валандовско-Гевгелијска и Дојранска долина, онда је присутна и речна мрежа која се састоји од реке Вардар, Струмица, Крива Лакавица, Коњска река и друге, а ту се налази и Демир Капија (20 км.) - најдужа и најживописнија клисура у региону.
ДОЈРАНСКО ЈЕЗЕРО
ДојранскоЈезеро је део планског Југоисточног региона Македоније. То је најмање природно котлинско језеро, које је богато са 15 врста риба, шкампи, различитих врста птица, од којих су најкаратеристичнији корморани, познати по специфичном начину лова рибе. Дојранско Језеро, које има предивне плаже и два ауто-кампа, је туристичка атракција и због лековитих алги које у ваздух испуштају јод и друге материје. Језеро је угодно и лековито и делује на респираторне органиме. У близини Струмице се налазе вјештачка језера Водоча, Турија и Мантово.
СМОЛАРСКИ ВОДОПАДИ - ЈУГОИСТОЧНИ РЕГИОН
Регион је познат и по неколико сликовитих водопада. То су - Смоларски (39.5 м.). Колешински (16 м.) и Габровски водопади. Најпознатији и најсликовитији су Смоларски водопади. У Југоисточном региону постоје и три добро познате бање - Негорски бањи, бања Банско и Смрдлива вода, а други атрактивни хидро - објекат је Моноспитовско блато.
ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
Током целог Југоисточног региона је изграђено много цркава и манастира са фрескама из XI века, музеја и других културно-историјских споменика. Да поменемо Цареве куле у Струмици, које датирају из IV века пре нове ере, црква Свети Пантелејмон, Св. Кирил и Методиј, Св. Тројица, Св. Атанасиј, Св. Димитриј и друге, манастирски комплекс Св. Леонтиј у селу Водоча, затим манастири - Св. Богородица Елеуса у селу Велјуса, што је прави драгуљ средњевековне архитектуре, саграђен у 1080 години, затим манастири – Св. Стефан у селу Конче, Св. Ђорђе Победоносац у Валандову и други. Вечина археолошких налазишта која датирају из периода неолита, преко антике, па до хеленистичког периода, изделичемо - Исар Марвинци у близини Валандова и Гевгелијски или Вардарски Рид. Велики број цркава и манастира у овом региону привлачи бројне домаче и стране туристе.
РУРАЛНИ ТУРИЗАМ
Због природних љепота у региону, постоје и бројна рурална насеља, која се баве сеоским туризмом. То су Коњско, Ума, Сермени, Габрово, Смоларе, Колешино, Банско и други. Сва ова мјеста су лако доступна туристима и развоју руралног туризма. У региону постоји добра путна мрежа, један аутопут и железничка пруга. У региону има око 30 хотела, хостела, виле и остали смештајни капацитети, као и бројни ресторани и угоститељски објекти, у којима туристи могу да остану и да се релаксирају.
КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОМ РЕГИОНУ
У многим градовима у региону традиционално се одржава више културних манифестација, од којих се истичу - "Струмички карневал", Фестивал камерног позоришта "Ристо Шишков", Међународна струмичка колонија, "Смоквијада", "Ракијада", "Дојранска руковања", музички “Д Фестивал "и други.
