Ресен како „мали Париз“
Подручје око Ресен сматра се еколошким ентитетом глобалног значаја, јер овде можете срести разноврстне биотопа - језера, планине и шуме са карактеристичним, јединствених карактеристика. Преспанско језеро, национални паркови Галичица и Пелистер дају региону посебну лепоту. Преспанско језеро је друго по величини у Републици Македонији. Налази се на јужној страни Преспанске долине, између планина Галичица и Бабе 835 м надморске висине.
Где се налази Ресен?
Ресен је град који се налази у југозападном делу Македоније и административни и економски центар области Преспа, која је окружена високим планинама, планина Баба са источне стране, Галичица са Запада, Бигла са сјеверне стране. Локалне власти, пословне и значајне институције налазе се у Ресену.
Ресен има добар географски и транспортни положај, кроз кога пролази магистрални пут од Драча преко Тиране, Охрид, Битола и Градско. Саобраћајна комуникација са Грчком одвија се преко Долна Дупени, а са Албанијом преко Стење. Гранични прелази су: Меџитлија са Р. Грчком, на удаљености од 45 км од града Ресена и Стење са Р. Албанија, на удаљености од 23 км.
Данас, Ресен представља мало градско насеље са улогом економске, здравствене, културне, образовне, и управно - административни центар за околна подручја региона. Становништво се углавном бави пољопривредом и сточарством. Велики квалитет и укус јабука су веома познати.
Историјске карактеристике Ресена
Преспанска култура датира још од неолитским временима. Познати римски пут Виа Егнатиа пролазила је кроз долину током римског царства. У региону има много споменика уметности. Најпопуларнији је манастир у Курбинову изграђен 1191. године. Керамика је у Преспи била развијена још у прошлости и још увек је присутна захваљујући ресенској керамичкој колонији. Колонија је дом многих светски познатих керамичара, сваке године током летњег периода.
У Дому културе "Драги Тозија" у граду одржавају се низ културних догађаја, као што су наступе фолклорних ансамбала, позоришне представе, књижевна читања, промоција књига, објављивање наградних конкурса за књижевним и уметничким делима, на које учешче узимају учесници из целе Преспанске околине.
Преспанско подручје кроз легенде!
Пре много година Краљ Марко(последњи краљ који је владао са већим део Македоније (око 1335-1395) пре вишевековне власти турских султана) шетао је по обали језера Преспа. Шетајучи тако пожелео је да види мало језеро или језеро Мала Преспа (сада у Грчкој), због чега се попео на једног камена и одтежине оставио је трага на њему. Данас се ово место зове Маркова нога у Долном Дупенију.
Сарај Нијази Бега
Ово је прича о нереалном сну, за покушај у малом граду на југу Македоније да донесе део Париза. Наричитељ градбе , Ахмет Нијази-бег, студент на војној академији у Истанбулу и вероватно припадник младотурског покрета хтео је да од Ресена направи "Мали Париз", он је желео да гради мостове, сличне париских мостова реке Сене. Његова кућа је била супротно од сараја и желео је да направи мост преко улице, како би олакшао стизање у сарај.
Постојећу чаршију хтео је да сруши и направи нову са улицама које би личиле онима из Париза. Вођен овом сну, желео је да сруши и продавнице које су тамо били, али Ресенски трговци нису прихватили предлог Нијази Бега, и он је у 1910 године, огорчен због тога спалио 30 продавнице Ресенским еснафима. Касније је платио штету, али није успео у идеји да од Ресена уради "Мали Париз", јер у 1912. године Турци масовно одлазе из града.
Да ли знате како је Ахмед почео сањати овај сан?
За све је крива једна разгледница (фотографија) једног дворца у Паризу, која ће заувек променити историју Ресена. Нијази Бег прима ову фотографију и према ње, 1904 године почиње изградња Ресенског Сараја. До сада није потврђено, који је објекат из Париза био на фотографији. На први поглед, Сарај наликује дворцу у Версају, а други га пореде са брезиденцијом Паризког градоначелника (некадашњи Hotel de ville de Paris). Богати Ресенски бег нажалост, убијен је 1912 године у Драчу, пре него што је дворац био у потпуности завршен.
Ресенски Сарај
Дворац у граду Ресену је један од најрепрезентативнијих примера зграда изграђених у неокласичном стилу у Македонији. Изграђена је у француском ренесансном стилу као објект високих естетских и функционалних вредности, и сматра се једном од најважнијих примера архитектуре са почетка 20. века, у којима постоје елементи Европских историјских архитектонских стилова . Сарај је величанствена зграда са којом се становници Ресена поносе. Она наглашава престижни статус "најлепше зграде у Македонији".
Овај фасцинантни објекат је висок 25 метара, покрива површину од 4.800 квадратних метара унутрашњег простора, а у израдњи ентериера користили су материјали високог квалитета. На првом спрату су Дом културе "Драги Тозија" и стална изложба радова македонске уметнице Кераца Висулчева и галерије радова Ресенске керамичке колоније, која је једна од десет керамичких колонија у свету под покровитељством УНЕСКО-а. Данас се други спрат ове зграде користи као археолошки музеј.
Хаџи Рамадан џамија
Џамију је изградио Битолски бег Хаџи Рамадан у 1592 године. Неколико пута је обнављана, и тако је зачувана такозвана форма- opus cloisine.
Туристичке атракције у близини Ресена
Туристичке атракције у области Ресена су разноврсне и могу се понудити садржаји за сва путника. У подручју Преспе регистровано је 130 археолошка налазишта из различитих периода развоја материјалне културе, затим 1000 археолошких експоната, 500 монета и 450 експоната етнолошке природе. Регистровано је 95 цркава и манастирских комплекса, као и 1024 икона. Значајнији споменик сакралне архитектуре, је црква "Св. Горги "у селу Курбиново саграђена 1191 године. Друге 32 значајне цркве и манастири су: "Св. Илија "у селу Грнчари (13 век), "Св. Петар "- острво Велики Град (14 век), Сливнички манастир (17 век),"Св. Петка"у селу Брајчино (17 век) и други.
Острво Велики Град
Посебно атрактивна и природна реткост је острво Велики Град са површином од 1 км2. Прекривен је бујном шумском вегетацијом са највечем присуством фоје, што је права реткост у Европи. На острву је било седам цркава, од којих је само једна сачувана, црква Св. Петер из 14. века. Велики град је археолошко налазиште са остацима куча, цркава и гробља из римске ере и средњег века. То је богат резерват са ендемичним биодиверзитетом и представља атрактивно излетничко место за посетиоце и туристе у региону. Сви споменици сакралне архитектуре представљају туристичку вредност за Преспу. Још више остварују свој значај својим заштитом и очувањем њихове аутентичности.
Парк природе Езерани
У северни део језера налази се Парк природе Езерани на површини од 1917 ха од чега је 1066 хектара копно, док је 851 ха водна површина. Однос земљишта и површине воде је релативан, јер се ниво Преспанског језера значајно разликује током године, а нарочито током дужих временских периода. Заштићено подручје је дом за око 200 врста птица, од којих 62 врста су постављена на листи заштићених врста, на основу Бернске конвенције, три врсте су на Европској Црвеној листи глобално угрожених врста.
Карактеристичан представник Авифауне у Преспанском језеру је Пеликан (Pelecanus crispus). Пеликан је једна од највећих птица која постоји на води, углавном у топлијим регионима. Једина колонија Великог Пеликана (Пелецанус оноцроталус) у Европској унији налази се у Преспи.
Сеоски туризам у близини Ресена
Са старом сеоском архитектуру и по својој специфичности и својим квалитетима издвајају се сеоска насеља Брајчино, Љубојно, Долно Дупени, Јанковец, Кривени, Лева Река. Са својом архитектуром, представљају одвојене целине, са каменим кучама, фуруне и плетеним оградама. Погодни су за развој сеоског туризма. По својим специфичностима сиздваја се насеље Коњско, као један од најатрактивнијих насеља не само во Преспа, него и шире. Зграде су изграђене од дрвета покривени блатом и са својом конструкцијом подсећају на праисторијске зграде из неолитског доба. Сачувана је у врло малој мери.
Смештајни капацитети
Туристичка активност на територији општине Ресен је сезонског карактера. Постоји неколико смјештајних капацитета, односно хотела у селу Стење, с. Царев Двор, Преторски туристички комплекс и хотел у Отешеву. Остали облици који имају могучност развоја су зимско-спортски туризма, планински туризам, здравствени туризам, манастирски туризам, са различитим активностима као што су сакупљање траве, лишћа и слично, с чиме се избегава класични туризам, у смислу кревет, хране и сунца, за који се интерес смањује.
Алтернативни облици туризма
Тренутно алтернативни облици туризма су заступљени у селима Стење, Долно Дупени, Брајчино, Претор и Љубојно. Осим спавања у овим сеоским подручјима нуди се комплетан мени са традиционалним Преспанским јелима као гомлезе, питулици, пасуљ, пите, циронке, колача и мармелада од јабука и слично. У манастирским конацима у селима Јанковец и Сливница, актуелан је Манастирски туризам.
Више информација на званичној страна града и општине.