Основне информације о Пробиштипу
Пробиштип је град у источном делу Републике Македоније, административни центар исте општине. Познат је као рударски град, јер се у његовој близини налази рудник олова и цинка Злетово. Поред рударства, у граду постоји и индустријски капацитет за производњу батерија и акумулатора.
Има површину од 329 км2 и представља центар општине Пробиштип који садржи 37 насеља. Град има 10.816 становника, а општина има 16.193 становника. Он не постоји као засебна статистичка целина и број његових становника се добија од три одвојене статистичкие јединице: село Пробиштип, јединица Индустријско насеље и предграђе Калниште.
Садашњи град Пробиштип је основан 1945. године као типично рударско насеље. Град лежи на југозападним падинама планине Осогово, на сливу реке Злетовска, десна притока Брегалнице. Постоје асфалтирани путеви према Кратову на север, Штип на југ и Кочани на југоисток. Након Другог светског рата, развој рудника олова и цинка у селу Добрево утицао је на континуирани развој градске привреде.
Дом културе у Пробиштипу
У оквиру Дома културе "Злетовски рудар" налази се изложба ретке колекције минерала из рудника и стари предмети. У прошлости су се користили за рад у руднику и сачувани предмети из римског периода. Постоји и етнолошка изложба традиционалне одеће која је карактеристична за овај регион Македоније.
Лесновски манастир
Манастир Лесново (XIV век), који се налази у Лесновском кратеру, у себи чува иконостас из XVIII века непроцењиве вредности и лепоте.
Свети Гаврил Лесновски или Лесновски манастир се налази у селу Лесново, код Пробиштипа. Главна црква је посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу. Постоји мишљење да је манастир саграђенкада се св. Гаврил Лесновски постао монах, или након његове смрти, када се развио култ аскетског живота (као што је наведено у његовом кратком житију из 1330. године). Није прецизно утврђено време у којем је живео Гаврил Лесновски. Постоји мишљење да треба тражити у XI веку, отуда закључак да је манастир саграђен у другој половини XI века, када је у крају северно од Брегалнице био високо развијен култ пустиножитеља, међу којима је и свети отац Гаврил.
Појава манастира се повезује са животом пустиника Гаврила Лесновског. О св. Гаврилу посоји више житија (хагиографије). Прво је прилично кратко и написано је око 1330. године. У опсежном житију пустиножитеља из 1868. године се наводи да је током његовог живота манастир постојао и у њему се он замонашио.
Према једном од житија, средином XI века у селу Лесново су живели четворо великих испосника, светитеља - Јован Рилски, Прохор Пчињски, Јоаким Осоговски и Гаврил Лесновски. Четворо светитеља, или како их народ именује, четворо духовне браће су живели скоро 30 година у посту, молитви и строгом послужитељском животу у пећини у тада веома густо пошумљеној шуми у близини села Лесново. Након постизања духовне зрелости, код сваког од њих се појавила потреба за индивидуалним продужавањем своје сопствене духовне мисије. Отишли су на четири различите стране и изградили манастире, док је Гаврил Лесновски остао у селу Лесново и подигао (основао) Лесновски манастир.
Више информација о граду и општини на званичном сајту.