Местоположба Кичева
Кичево лежи у централном делу Кичевске долине. Има повољан географски и транспортни положај и важна је раскрсница за четири путне правце: на северу кроз пролаз Стража према Гостивару, Тетову и Скопљу, на југу кроз пролаз Пресека према Охриду и Струги, на југоистоку према Демир Хисару и Битоли и на истоку преко долине реке Треска према Македонском Броду и одатле преко Барбараса до Прилепа.
Историјски гледано, први пут се помиње почетком XI века (1018. године) у једној повељи цара Василија II под називом Кицавис. У средњем веку град је био важан војни центар. Крајем XIV и почетком XV века почело је да се развија као занатско место. Изградња пута Скопје-Кичево-Охрид 1919. године допринела је јачању његове занатско-трговинске функције.
Крајем XIX века и почетком XX века, град броји око 5.000 становника, а после балканских ратова пао на око 1.000, а 2002. године је било око 30.000 становника.
У привреди доминирају рударство и индустрија. Од кључног значаја за економски развој Кичева је присуство рудних налазишта гвожђа и неметала у окружењу града и изградња пруге Скопје - Кичево 1952. године, када Кичево постаје важна теретна станица у Западној Македонији.
Тврђава Китино Кале
Китино Кале се зове једно специфично узвишење поред Кичева. У одређеним временским периодима тамо је постојало главно насеље, са два реда тврдих тврђава и неколико кула. Једна од кула још увек стоји, где је пронађен новац из времена Александра Македонског и Јустинијана. Народна легенда каже да је у дворцу тврђаве живела Кита, једна од сестара краља Марка, према којој је Кале добило своје име. Данас је тврђава Китино Кале археолошко налазиште, а цело подручје је уређени парк и представља угодно место за рекреацију и дружење.
Црква Св. Петар и Павле
Прве хришћанске светиње у Кичеву се помињу у V и VI веку. Раније су у Кичеву биле три цркве, које су током османске владавине биле уништене. Црква Св. Петар и Павле је грађена на темељима старијег објекта 1907. године, а освећена је 1917. године. Године 1943. је изграђена камбанарија.
Манастир Благовештение Пресвете Богородице - Пречиста
Манастир је посвећен Благовештенију, а опште име му је Пречиста (од празника Воведение Богородице у храм). Саграђена је 1316. године. Налази се близу Кицева, на планини Цоцан, на надморској висини од 920 метара. Раније се називао Крнински манастир, према селу Крнино, које је постојало у његовој близини до XIX века. Данас је Света Богородица Пречиста женски манастир.
Године 1558. године манастир је спаљен до тла, а монаси су успели да се спасе кроз подземне тунеле. У 1848. години су спаљене све манастирске књиге које су се тренутно налазиле тамо, по наређењу дебарског грчког митрополита Мелетије, али упркос томе, богослужба је наставила да се одржава у словенском језику.
Садашња црква датира из 1850. године. На новом величанственом храм су радили мијачки мајстори из тајфе Дичо зографа, који је завршио олтарни простор, а његов син Аврам, тридесет година касније, је дорадио фрескоживопис. Својом вредношћу се истиче и прелепи иконостас и црквене књиге, међу којима Четвороеванђеље из XIV века и Псалтир из XV века. У цркви се налази извор свете воде, посвећен св. Богородици.
Више информација у званичном сајту града.