Град сенки – Ђевђелија
Ђевђелија је град у југоисточном региону Мекадоније, који се налази у Ђевђелиско-Валандовској долини – у области Бојмија, у близини границе са Грчком. Највероватније реч Ђевђелија долази од турске речи gölgeli, што значи место где има много сенки.
Географска локација Ђевђелије
Ова област је одувек била значајна раскрсница за путнике и робу, који су путовали из Европе према Блиском Истоку или обрнуто. Изградњом жељезничке пруге Скопље-Ђевђелија-Солун у 1873 године и аутопуту Скопље- Ђевђелија, она је постала важан транзитни коридор. Ђевђелија се налази на 64 метра надморске висине и под утјецајем је медитеранске климе, прије свега, медитеранског климатског утецаја Егејског мора.
Историја настанка града Ђевђелија
Као насеље спомиње се у званичним турским документима из 1664 године. Од 1665 до 1832 године то је насеље-чифлик и центар Нахије. Током овог периода, део популације се бави одгојом свилених буба. Налазечи се на важним правцима који воде од Солуна и Дојрана до Скопља и Струмице, у средини XIX века, Ђевђелија је имала брз економски развој. Посебно се брзо развија након изградње пруге Скопље-Солун, тако да је 1877 године насеље имало преко 2.000 становника. У периоду након рата становништво се стално повечава и град расте у економском смислу. Економске карактеристике Ђевђелије су усмерене ка развоју пољопривреде, индустрије, трговине и туризма.
Легенда о постанку Ђевђелије
Према легенди о постанку имена Ђевђелија сматра се да је постојао један дервиш, који је дошао и није хтео да оде из Ђевђелије, јер је много волео ово место. Становници нису желели да га приме и одлучили су да га прогоне. Разочаран, дервиш је почео да љутито проклиње становнике, који су се уплашили и позвали га речима гел-гери, шта значи да врати се. Иако легенда, становници Ђевђелије сматрају да је ово проклетство предака, тј. увек су добродошли они који одлуче да преносе своје идеје у граду.
Климатски услови
Планина Кожуф са највишим врхом " Зелени бег ", која се налази на 2.167 метара надморске висине, природна је граница између медитеранске и континенталне климе. Ђевђелија има 240 сунчаних дана годишње, са годишњом сумом од 2.322 сата сунчања. Просечна годишња температура је 14,3 ºС, просечна годишња минимална температура је 8,6 ºС, док је просечна максимална годишња температура 20,6 ºС. Просечан број дана са снежним покривачем је 4, а са маглом 7 дана.
Специфичности Ђевђелије
Такви климатски услови омогучавају раст медитеранског воча у овим медитеранским регионом, као што су смокве, калинке, маслине, мандарине и лимуни. Дуж Конске реке, западно од Ђевђелије, срече се редко и јединствено зимзелено дрво на Балкану, познато као "го мушкарац" (Arbutus andrachne), чије је стабло прекривено црвеном и љушпичастом кором.
Негорске бање
Ексклузивност бањи се састоји у лековитим својствима минералне воде. Негорске Бање налазе се у близини села Негорци, 4 км од Ђевђелије. Хидротермални систем састављен је од много извора и рупа. Капацитет воде у бањи је око 100 l/сек. Температура у различитим изворима крече се од 36 до 50°С. Према хемијском саставу, вода је натријум-сулфатног типа, а у близини бањи постоји термоминерално блато. Вода и блато имају балнеолошке ефекте за лечење нервних, реуматских, посттрауматских стања, повреда меког ткива. Смештени у подножју Кожуфа, у његовој околини бање имају 36 хектара густих шума у својој околини. Са надморском висином од 59 метара, ово је најнижа бања у земљи. На површини од око 25 хектара, бањски комплекс се развио у савремени здравствени и туристички центар.
Планина Кожуф
Кожуф са теренима попут бајки, је један од најелитнијих скијашких центара у Југоисточној Европи. То је планински масив у јужним деловима Републике Македоније, на македонско-грчкој граници. Највиши врх је 3елен брег, висок 2.200 метара. Ту се налази најновији ски центар у Македонији чија је изградња почела 2001 године. Центар је у потпуности опремљен и има одличне услове за скијање. Али Кожуф је атрактиван и у осталим периодима године, с обзиром на то да пружа одличне услове за историски туризам, брдски бициклизам, јахање, параглајдинг, планинарење и лов, а брана на реци Точница је за риболов и кајак.
Археолошко налазиште Вардарски Рид
Вардарски Рид је археолошко налазиште близу Ђевђелије, дуж реке Вардар. Ту је откривено највече вишеспојно насеље из праисторијског и рано-античког времена, које је имало интензиван и континуиран живот из касног бронзаног доба, до пада древне македонске државе и успостављање римске доминације у овом делу Балкана. На одређеним потезима идентификовани су трагови утврђених објеката изграђених од дробљеног камена и кречног малтера. Пронађени су остаци четири културна стратума. Вардарски Рид је једини град у Републици Македонији, где је потврђен период Филипа и Александра Великог.
Проналасци из археолошког налазишта
На археолошком налазишту Вардарски Рид пронађени су македонски штитови, шлемови и шеснаесеткрако сунце. Налазиште има шест хоризонта живота, а најстарији пронађени објекат је секира од прије 5000 година пре нове ере. Од керамичких налаза најдоминантни су теракотне представе божанстава, разне антропоморфне и зооморфне фигуре, као и других предмета из керамике, сви из домаче производње. Откривени мали број узорака увезене керамике потиче од V до VI века п.н.е. Код металним покретним налазима, најзначајније је оружје, онда накит и алати, велики број кључева, посуђе и још много тога. Живот Вардарског Рида постепено је нестао негде у 1 веку пре нове ере.