Местоположба Демир Хисара
Демир Хисар је насеље западно од Пелагонијске равнице, на главном путу од Битоле за Кичево, односно новог пута за Крушево. Почиње да се развија од 1945. године. Од свог оснивања као урбано насеље постоји континуирано повећање становништва, што је 2002. године износило 2.593 становника. У општини има 9.497 становника у 41 насеља. Данас је Демир Хисар урбанизовано насеље градског типа, које има све услове за мали пријатан и уређен градић.
Због богатства на планинама које окружују ову општину железном рудом и подручје је под називом Железник или Железнец, који се мења у зависности од владара у различитим временима. Ова област је позната и као Сидеро Кастрон, што на грчком значи Железна тврђава. Демир Хисар је име које су Турци дали овом подручју, што би значило Железна тврђава. То је име које носи и данас.
Цркве и манастири у Демир Хисару
На територији ове општине налази се 62 цркве и манастира. Према старосној доби, очувању, начину градње, живопису и локацији, одвајају се седам објеката које су заштићене законом. Познатији су манастир Св. Јован Претеча (XIV век), цркве Св. Јован Богослов и Св. Никола у Слепче (XIV век), манастир Св. Атанасие Александријски (XIV век) код села Журче, црква Св. Атанасие у селу Слоештица, манастир Св. Никола Топлички у селу Слоештица (XIV век), црква Св. Петка у селу Жван (XVII век), црквa Влашки гробишта (у рушевинама) у селу Обедник и други. Према временској класификацији, најзаступљенији су споменици средњовековног и турског периода.
Бабино
Бабино - село, на подручју Железника, неколико километара северозападно од града Демир Хисар, у југозападном делу Македоније. Село је најпознатије по највећој приватној библиотеци у Македонији, приватној библиотеци "Ал Би" у власништву Стево Степановског, која броји преко 20.000 књига, због чега га посећују бројни туристи.
Бабино се налази у централном делу бивше општине Сопотница, 18.5 км северозападно од Демир Хисара и налази се на обе стране Бабинске реке, притоке у изворишном сливном подручју Црне Реке, у источном делу Плакенске Планине. Налази се 2 км од пута Кичево - Демир Хисар. Од Битоље је удаљено 45 км и 35 км од Кичева, којима је повезано асфалтним путем. То је брдовито село на надморској висини од 750 метара. Клима је умерена. Атар села је 9,9 квадратних километара.
Село се налази између три брда: Павлов Рид (911), Три Синори (1.111) и Курати (1.017). [2]
Постоји много извора у подручју Бабина. Дуж тока Базерничке Реке, скоро сваких 100 метара постоји један извор, почевши од локације Горни ливади, па све до слива у Црну Реку. Вода из извора допуњује реку, а користи је и рибњак.
Више информација о граду и општини, на званичном сајту.