ВЕЛЕС – Град преродбеника, револуционера и поета – лулка македонске културе
Велес се налази у централном делу земље, у средњем току реке Вардар. Налази се на главној магистрали на Балканском полуострву након Моравско-Вардарске долине.
Локација
Кроз град Пролази главна железничке пруга у земљи, од које се одвајају два крака: један за источни део Македоније (Штип и Кочани), а други на југозападу (Прилеп и Битола). Након Скопља, Велес је најважнији железнички чвор у Републици Македонији. Северозападно од Велеса налази се главни град Македоније, Скопље, на североистоку је град Свети Николе, источно је град Штип, на југозападу се налази Прилеп, а на југоистоку су Кавадарци и Неготино. Велес има веома повољан географски положај, јер је раскршче међународним путним и железничким правцима и један од главних транзитних центара у Македонији. Велес је шести град по броју становника у Македонији, са укупно 43.716 становника.
Етимологија и историја Велеса
Велес је стари град. Кроз историју, град је често промењивао име. Спомиње се у 3 веку под именом Вила Зора, што значи град- мост. Касније, град је добио име Кипурли. Данашно име добио је у 7 века доласком Словенима на Балкану од словеначком б лес, што значи шума (због густих околних шума). У времену СР Македоније, али и у првим годинама независности државе, Велес се звао именом Титов Велес, у част маршала Јосипа Броза - Тита. Играо је улогу важног саобрачајног раскршча и познатог трговачког града, са високо развијеним занатима, а посебно керамиком.
Након балканских ратова и Првог светског рата, град је изгубио неке од својих функција. Ово се одражава и на развој популације. После Другог светског рата, Велес се развија у јаком индустријском, административном и културном центру. Основна карактеристика велешке привреде је индустрија: хемијска, индустрија неметала и грађевинских материјала, обрада метала, керамика, текстил, храна, крзно. Као развијени прометни чвор, Велес је регионални центар у средњом Повардарију. Има велику утецајну гравитациону зону, посебно изражена у сливовима реке Бабуне и Тополке, која се шири према Овчем Пољу и Тиквешу.
Културно-историјски споменици
Споменик Гемиђијама - "Умиремо за Македонију"
Споменик је посвечен дванаесторицој Гемиђија, вечина из Велеса, који су уочи Илинденског устанка, у Солуну спровели низ напада, како би скренули пажњу Европе према македонском питању. На крају споменика, написана је њихова порука "Се арчиме за Македонија".
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/veles-spomenik-gemidzii.jpg)
Споменици Коцо Рацин - "к`ти се црна ноч ..."
У част заштитника Велешке средње школе у 1968 године, у свом родном граду по први пут постављен је споменик Кости Солевом Рацину. Споменик је дело академског вајара Димко Тодоровски који је кроз натприродне величине фигуре Рацина , покушао је да представи величину македонског народа.
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/veles-koco-racin.jpg)
Црква Св. Пантелејмон (1840)
Градска саборна црква Св. Пантелејмон налази се на једном од брда југозападно од Веласа, неколико стотина метара од последњих куча. Црква је под заштитом УНЕСКО-а и представља Саборни храм Вардарске епархије. Фреске и иконе су дело познатих македонских сликара из Мијачког краја, Папрадишта и Велеса. Вечину икона направили су талентовани зографи Ђорђи Дамјанов и Ђорђи Јаков Зографски.
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/veles-sv-pantelejmon.jpg)
Позориште "Јордан Хађи-Константинов Ђинот"
Чувено античко-римско позориште, које је у древном граду Стобију функционисало пре две хиљаде година, део је театарске традиције у овом региону. Традицију наставља просветитељ Јордан Хађи-Константинов Ђинот. Његови писани драмски текстови из 1845 године, пружили су му примат оснивача савременог театарског текста. У чувеном центру вековне театарске традиције, у граду Велесу, од 1948 године, постоји професионално позориште, односно Народно позориште "Јордан Хађи Константинов - Ђинот".
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/veles-teatar.jpg)
Језеро Младост
Језеро Младост (Велешко језеро) - Вештачка акумулација са атрактивним садржајима и рекреативним простором. Језеро Младост налази се на реци Отовици, лево притока Вардара, осам километара северно од Велеса. Покрива слив од 97 км2. Језеро је дуго око 2 км, широко 0,4 км и покрива површину од 0,84 км2. На језеру се налази танка арматурно-бетонска брана висине 35 метара, са котом круне од 247 метара. Језеро је опремљено потребним туристичко-угоститељским објектима, а посебно организованим и уредним бродом-рестораном претставља центар за туризам и рекреација на овом подручју.
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/veles-ezero-mladost.jpg)
Археологија у Велесу
Археолошко налазиште СТОБИ
Археолошко налазиште СТОБИ - Када се миленијуми удруже у јединствени богати осечај. Древни град Стоби био је пајонски, македонски и римски град. Прво документовано сечање на Стоби датира из 197. Године пре наше ере, када је краљ Филип V победио војску Дардана на том месту. У изворима у којима римски историчар Тит Ливиј помиње ове податке, Стоби носи епитет "старог града". Урбани део Стобија окружен је зидовима на уливу Еригона у Аксиосу, данас познатије као Црна река и Вардар. Град је заузео веома важну трговинску и војну позицију. Жестоке борбе Македонаца са њиховим северним суседима биле су судбоносне за Стоби. Стоби са околином дефинитивно пада под македонску владавину у 217године пре наше ере током владавине Филипа V.
Стоби се налази близу Велеса, код улива Црне Реке у Вардару. Налази се на левој обали реке, а протеже се на неколико тераса земље. Под македонском владавином, она је пала у 217 године пне., У време Филипа V. У предримском периоду, био је мали град са површином од 2.5 хектара. Због своје локације на путу између Дунава и Белог мора у долини Вардара, мало насеље постаје стратешки важно. Прелазком из старог у ново доба, и постајањем римске провинције, Стоби постаје велики град (град са градском и независној управи и право на глас). Град је добио свој најрепрезентативнији изглед у касном римском периоду, када је постао значајан трговачки, административни, војни и културни центар.
Прерастање Стобија у град са самоуправног статуса сведоче епигравске споменике и коване локалне монете са ознаком " Муниципиум Стобенсиум " које покривају време од Веспазијана 69 година до Елагабала 222 године. нове ере. За економски и културни развој града посебно сведоче палате и цркве, украшене фрескама и мозаицима, који углавном потичу из 4 и 5 века. То је време највишег процвата и значаја Стобија када је постао главни град новоформиране покрајине Macedonia Secunda. За кратко време, град је изграђен на осам пута вечем подручју од претходног насеља. Докази о развоју хришчанства у Стоби датирају од 325 године.
Током овог периода Стоби је био град са јединственом хришчанском религијом у краљевству и епископском седишту. Стобијски владика учествовао је на Првој црквеној скупштини у Никеи. За раст хришчанства сведочи велики број откривених крштења у катедралама цркве. Град је претрпео велико разарање у нападима Хуна и Острогота у 5 веку. У 6 веку је патио од земљотреса и никада више није поново основан. Стобијев значај повечава свест о постојању великог броја још неистражених артефаката.
![ВЕЛЕС](/wp-content/uploads/2018/08/stobi-1.jpg)
Манифестације у Велесу
Међународни фестивал античке драма "Стоби". У циљу очувања традиције античког позоришта, са представом древних текстова древне позоришне сцене у Стоби, 1992 године, на иницијативу актера Велешког позоришта, летње представе се одржавају у древном амфитеатру. Од 2001 години ова традиција прераста у међународни фестивал древне драме Стоби, који сваке године привлачи све вечи број позоришних уметника из света. Фестивал је атракција не само за Велешане, веч и за љубитеље позоришта из целе земље. За ово је сведок велики број посетилаца - од 2.500 до 3.000 по представи.
Фестивал традиционално награђује најбоље перформансе, награду за режију и награде најбољих глумаца. Древн арена у Стоби је посебно привлачна за позоришних стручњака због могучности стварања правих спектакла у старој атмосфери древног амфитеатра и оживљавање текстова Софоклеа, Аристофана, Еврипида и других античких аутора.