ВЕЛЕС – Град преродбеника, револуционера и поета – лулка македонске културе
Велес се налази у централном делу земље, у средњем току реке Вардар. Налази се на главној магистрали на Балканском полуострву након Моравско-Вардарске долине.
Локација
Кроз град Пролази главна железничке пруга у земљи, од које се одвајају два крака: један за источни део Македоније (Штип и Кочани), а други на југозападу (Прилеп и Битола). Након Скопља, Велес је најважнији железнички чвор у Републици Македонији. Северозападно од Велеса налази се главни град Македоније, Скопље, на североистоку је град Свети Николе, источно је град Штип, на југозападу се налази Прилеп, а на југоистоку су Кавадарци и Неготино. Велес има веома повољан географски положај, јер је раскршче међународним путним и железничким правцима и један од главних транзитних центара у Македонији. Велес је шести град по броју становника у Македонији, са укупно 43.716 становника.
Етимологија и историја Велеса
Велес је стари град. Кроз историју, град је често промењивао име. Спомиње се у 3 веку под именом Вила Зора, што значи град- мост. Касније, град је добио име Кипурли. Данашно име добио је у 7 века доласком Словенима на Балкану од словеначком б лес, што значи шума (због густих околних шума). У времену СР Македоније, али и у првим годинама независности државе, Велес се звао именом Титов Велес, у част маршала Јосипа Броза - Тита. Играо је улогу важног саобрачајног раскршча и познатог трговачког града, са високо развијеним занатима, а посебно керамиком.
Након балканских ратова и Првог светског рата, град је изгубио неке од својих функција. Ово се одражава и на развој популације. После Другог светског рата, Велес се развија у јаком индустријском, административном и културном центру. Основна карактеристика велешке привреде је индустрија: хемијска, индустрија неметала и грађевинских материјала, обрада метала, керамика, текстил, храна, крзно. Као развијени прометни чвор, Велес је регионални центар у средњом Повардарију. Има велику утецајну гравитациону зону, посебно изражена у сливовима реке Бабуне и Тополке, која се шири према Овчем Пољу и Тиквешу.
Културно-историјски споменици
Споменик Гемиђијама - "Умиремо за Македонију"
Споменик је посвечен дванаесторицој Гемиђија, вечина из Велеса, који су уочи Илинденског устанка, у Солуну спровели низ напада, како би скренули пажњу Европе према македонском питању. На крају споменика, написана је њихова порука "Се арчиме за Македонија".
Споменици Коцо Рацин - "к`ти се црна ноч ..."
У част заштитника Велешке средње школе у 1968 године, у свом родном граду по први пут постављен је споменик Кости Солевом Рацину. Споменик је дело академског вајара Димко Тодоровски који је кроз натприродне величине фигуре Рацина , покушао је да представи величину македонског народа.
Црква Св. Пантелејмон (1840)
Градска саборна црква Св. Пантелејмон налази се на једном од брда југозападно од Веласа, неколико стотина метара од последњих куча. Црква је под заштитом УНЕСКО-а и представља Саборни храм Вардарске епархије. Фреске и иконе су дело познатих македонских сликара из Мијачког краја, Папрадишта и Велеса. Вечину икона направили су талентовани зографи Ђорђи Дамјанов и Ђорђи Јаков Зографски.
Позориште "Јордан Хађи-Константинов Ђинот"
Чувено античко-римско позориште, које је у древном граду Стобију функционисало пре две хиљаде година, део је театарске традиције у овом региону. Традицију наставља просветитељ Јордан Хађи-Константинов Ђинот. Његови писани драмски текстови из 1845 године, пружили су му примат оснивача савременог театарског текста. У чувеном центру вековне театарске традиције, у граду Велесу, од 1948 године, постоји професионално позориште, односно Народно позориште "Јордан Хађи Константинов - Ђинот".
Језеро Младост
Језеро Младост (Велешко језеро) - Вештачка акумулација са атрактивним садржајима и рекреативним простором. Језеро Младост налази се на реци Отовици, лево притока Вардара, осам километара северно од Велеса. Покрива слив од 97 км2. Језеро је дуго око 2 км, широко 0,4 км и покрива површину од 0,84 км2. На језеру се налази танка арматурно-бетонска брана висине 35 метара, са котом круне од 247 метара. Језеро је опремљено потребним туристичко-угоститељским објектима, а посебно организованим и уредним бродом-рестораном претставља центар за туризам и рекреација на овом подручју.
Археологија у Велесу
Археолошко налазиште СТОБИ
Археолошко налазиште СТОБИ - Када се миленијуми удруже у јединствени богати осечај. Древни град Стоби био је пајонски, македонски и римски град. Прво документовано сечање на Стоби датира из 197. Године пре наше ере, када је краљ Филип V победио војску Дардана на том месту. У изворима у којима римски историчар Тит Ливиј помиње ове податке, Стоби носи епитет "старог града". Урбани део Стобија окружен је зидовима на уливу Еригона у Аксиосу, данас познатије као Црна река и Вардар. Град је заузео веома важну трговинску и војну позицију. Жестоке борбе Македонаца са њиховим северним суседима биле су судбоносне за Стоби. Стоби са околином дефинитивно пада под македонску владавину у 217године пре наше ере током владавине Филипа V.
Стоби се налази близу Велеса, код улива Црне Реке у Вардару. Налази се на левој обали реке, а протеже се на неколико тераса земље. Под македонском владавином, она је пала у 217 године пне., У време Филипа V. У предримском периоду, био је мали град са површином од 2.5 хектара. Због своје локације на путу између Дунава и Белог мора у долини Вардара, мало насеље постаје стратешки важно. Прелазком из старог у ново доба, и постајањем римске провинције, Стоби постаје велики град (град са градском и независној управи и право на глас). Град је добио свој најрепрезентативнији изглед у касном римском периоду, када је постао значајан трговачки, административни, војни и културни центар.
Прерастање Стобија у град са самоуправног статуса сведоче епигравске споменике и коване локалне монете са ознаком " Муниципиум Стобенсиум " које покривају време од Веспазијана 69 година до Елагабала 222 године. нове ере. За економски и културни развој града посебно сведоче палате и цркве, украшене фрескама и мозаицима, који углавном потичу из 4 и 5 века. То је време највишег процвата и значаја Стобија када је постао главни град новоформиране покрајине Macedonia Secunda. За кратко време, град је изграђен на осам пута вечем подручју од претходног насеља. Докази о развоју хришчанства у Стоби датирају од 325 године.
Током овог периода Стоби је био град са јединственом хришчанском религијом у краљевству и епископском седишту. Стобијски владика учествовао је на Првој црквеној скупштини у Никеи. За раст хришчанства сведочи велики број откривених крштења у катедралама цркве. Град је претрпео велико разарање у нападима Хуна и Острогота у 5 веку. У 6 веку је патио од земљотреса и никада више није поново основан. Стобијев значај повечава свест о постојању великог броја још неистражених артефаката.
Манифестације у Велесу
Међународни фестивал античке драма "Стоби". У циљу очувања традиције античког позоришта, са представом древних текстова древне позоришне сцене у Стоби, 1992 године, на иницијативу актера Велешког позоришта, летње представе се одржавају у древном амфитеатру. Од 2001 години ова традиција прераста у међународни фестивал древне драме Стоби, који сваке године привлачи све вечи број позоришних уметника из света. Фестивал је атракција не само за Велешане, веч и за љубитеље позоришта из целе земље. За ово је сведок велики број посетилаца - од 2.500 до 3.000 по представи.
Фестивал традиционално награђује најбоље перформансе, награду за режију и награде најбољих глумаца. Древн арена у Стоби је посебно привлачна за позоришних стручњака због могучности стварања правих спектакла у старој атмосфери древног амфитеатра и оживљавање текстова Софоклеа, Аристофана, Еврипида и других античких аутора.