Хладна предјела се у Македонији понекад називају и продужени мезелук. Она су права увертира за македонску трпезу, пре него се пређе на главно јело.
Представљају једну од тежих ствари за припрему, ту спадају традиционалне слане пите које могу да буду различитих облика и укуса. Најчешће се пуне сиром, спанаћем или зељем. Понекад уместо пите може да се сервира и укусна баничка.
Одличан избор предјела су и зачињена кувана јаја, слане палачинке, мари- нирани шампињони, проја, а у летњем периоду неодољиво су укусне и осве- жавајуће тиквице, које се најчешће секу на колутиће и затим се похују, али могу да се послуже и обарене, измешане са ситно исецканим луком и першуном.
У прошлости је било неопходно да се поврће припреми и за зимске месеце, када не може да се нађе свеже у природи. На тај начин, жива туршија је постала неизбежни део македонске кухиње, чија традиционална припрема траје и данас. Ова храна је богата минералима и витаминима. Припрема се тако што се у специјално направљеној киселини конзервишу касне паприке, зелени парадајз, карфиол, шаргарепа и краставчићи.
Као предјело се служи и ајвар, који представља понос македонске трпезе. Ајвар је карактеристичан пример зимнице, припрема се од црвених паприка и представља једну од највећих тајни балканске кухиње. Традиционално се припрема и у домаћим условима, на отвореном простору.
Укусни придружник ајвару може бити и љутица, малиџано и много других врсти пинџура, који представљају врхунске деликатесе. У прилогу за ручак се поставља и макало од лука, кромпира или пасуља. Макала се припремају брзо и, исто као пинџур, могу да се служе у традиционалном грнчарском посуђу, уз додатак сирева.
Ритуал продуженог мезелука у Македонији представља чаролију комбинованих укуса за које нећете пожелети да престану.
