Гевгелија

Ђевђелија се налази у јужном делу Републике Македоније, у Ђевђелијско-валандовској котлини. Ђевђелија је погранични град, смештена на три километара од границе са Грчком. Има повољни саобраћајни-географски положај. Лежи непосредно до магистралног пута који води у суседну Грчку и железничка линија која повезује Скопље и Солун са Европом и Блиским Истоком.

Као насеље спомиње се у официјалним турским документима из 1664 године. Од 1665 до 1832 године је салашко насеље и центар нахија. У овом периоду део становника бави се гајењем свилене бубе. Постављена поред важних путева који су водили из Солуна и Дојрана према Скопљу и Струмици, средином XIX века, Ђевђелија бележи брзи привредни развој. Посебно брзо се развија после изградње же лезничке пруге Скопље-Солун, тако што је 1877 години имала над 2.000 житеља.

 

 

У послератном периоду бележи стални раст становника-од око 6.000 житеља у 1953 години, до 15.000 житеља у 2002 години. Истовремено, Ђевђелија расте и у економском погледу. Привредне одлике Ђевђелије су орјентисане према развоју пољопривреде, индустрије, трговине и туризма. Данас, Ђевђелија је савремени погранични град са свим потребним градским функцијама, према којој гравитира око 30 насеља из околине. Има функцију главног центра у области.

 

 

Негорске Бање

ексклузивност бања састоји се у лековитости минералне воде

 

Негорске Бање налазе се у близини села Негорци, четири километара од Ђевђелије. Хидротермални систем праве више извора и бушотине. Водни капацитет бања је око 100 л/сек. Температура у различитим изворима креће се од 36 до 500С. Према хемијском саставу, вода је натријумско-сулфатни тип, а у близини бања има и термоминерално блато. Вода и блато имају балнеолошка дејства за лечење нервних, реуматских и посттрауматских стања, повреде меких ткива. Смештене у подножју Кожуфа, бање располажу са 36 хектара густе шуме у својој околини. Са надморском висином од 59 метара, ово је најнижа бања у земљи. На површини од око 25 хектара, бањски комплекс се развија у модерни здравствени и туристички центар.

 

Кожуф

са теренима као из бајке, ово је један од најелитнијих ски-центара у Југоисточној Европи

Кожуф је планински масив у јужним деловима Републике Македоније, на македонско-грчкој граници. Највишљи врх је врх Зелени брег, висок близу 2.200 метара. На само 210 километара од Скопље и 130 километара од Солун, на површини од 2.000 хектара, ту се налази најновији ски-центар у Македонији, чија изградња је почела 2001 године. Центар је најсавременије опремљен и располаже одличним условима за скијање. Моментално располаже са два ски-лифта са капацитетом за носење 3.000 скијаша за један час до врха жичаре, један шестосед који је јединствен такав тип на Балкану, ресторан, тор, 16 апартмана и 16 километара скијашких стаза. Овај центар је јединствен у земљи који располаже са опремом за вештачки снег.

Чисти ваздух, сунце и природне лепоте су оно што највише плени посетиоце Кожуфа. Пространи скијашки терени без шуме, локација и природни ресурси са којима располаже Кожуф праве овај ски-центар у нову атрактивну зимску дестинацију у Македонији. Али, Кожуф је примамљив и у осталим периодима године, због тога што нуди одличне услове за историјски туризам, планински бициклизам, јахање коња, параглајдерство, пешачење и лов, а брана на реци Точници је предвиђена за риболов и кајак.

 

 

 

Вардарски Рид

старомакедонски град, један од најпознатојих археолошких локалитета у Европи

Вардарски Рид је археолошко налазиште у непосредној близини Ђевђелије, поред реке Вардара. Тамо је откриено највеће вишеслојно насеље из праисторије и раноантичко време, са интензивним и континуираним животом од краја бронзаног времена до пада античке македонске државе и успостављања римске доминације у овом делу Балкана. У одређеним потезима константовани су трагови фортификацијских објекта зиданих од ломљеног камена и кречног малтера. Евидентирани су остаци од четири културне стратуме.

Вардарски Рид је јединствени град у Републици Македонији где је констатован период Филипа и Александра Македонског. Пронађени су македонски штитови, шлемови и шеснаесткрако сунце. Локалитет има шест хоризонта за живот, а нјастарији пронађен предмет је секира од пре 5.000 година п.н.е.

Од керамичких налаза најзаступљеније су теракотне претставе божанства, разне антропоморфне и зооморфне фигуре, као и други предмети од керамике, све домаће производње. Откривени  малобројни примерци увозне керамике датирају од V до VI века п.н.е. Од металних покретних налаза, најкаракеристично је оружје, затим накит и алат, велики број кључева, кухињски прибор и друго. Живот на Вардарском Брду постепено се гаси негде у току I века п.н.е.

 

 

 

Овај град је надимак  македонски Лас Вегас због великог броја туриста који долазе у град и посете шест казина и бројне продавнице.

 

 

Кликните овде да бисте видели Смештај у Гевгелија

Кликните овде да бисте видели листу Гевглеија туристичких водича

Кликните овде да бисте видели листу туристичких агенција у Гевгелија

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.