У зависности од владара, град је имао много имена. Словенски назив града – Битољ потиче од речи „ обител „, који се у средњем веку користио за означавање заједнице монаха. У периоду XVI и XVII веку од стране турске админстрације град је почео да се именује као Манастир или Толи Манастир. Предпоставља се да је име било резултат легенде за седамдесет цркви и манастира који су постојали у Битољу и околини у периоду доласка Турака или, опет, како што Евлија Челебија говори, зато што на овом простору још у време Александра Великог постојао велики манастир због којег је тако названо и само место.
Ту су важни и регионални путеви у правцу Кичева и према области Мариово. Кроз Битољ пролази железничка пруга из Велеса и Прилепа, која продужава за Лерин, Воден и Солун у Грчкој.
Данашњи Битољ је основан при крају VI века. Статус градског насеља има још из XI века. Град се развија у непосредној близини некадашњег античког града Хераклеје ( два километара јужно од данашњег Битоља). Ово насеље било је привредни, културни и саобраћајни центар за Јужну Пелагонију.
У средњевековном периоду Битољ је био утврђен град са црквама и манастирима, седиште епископа, црковни центар. У XVIII веку Битољ функционално је опаo. У XIX веку град је обновио функције, територијално се проширио и постао „ град конзула“, јер у другој половини XIX века до 1912 године у Битољу су били смештени више иностраних конзулата.
Поделом Македоније после Балканских ратова и Првог светског рата, Битољ губи велики део привредних, административно-политичких и културних функција, после Другог светског рата град доживљава потпуни популацијски и привредни опоравак. Од око 40.000 житеља у 1953 години, Битољ броји око 80.000 житеља у 2002 години.
Смештен у простору са интензивно развијеним ратарством ( житне културе, шећерна репа, дуван ) и сточарство.