Култура и Историја

НЕИЗБРИСИВИ СУ ТРАГОВИ из материјалне и духовне културе кроз бурна историјска дешавања на територији Македоније од праисторије, антике, римског периода, средњег и новог века. Данас, Република Македонија обилује материјалним, духовним и културним вредностима, које се манифестују кроз бројне културно-историјске, етнографске елементе, амбијенталне целине, градска насеља, музеје, галерије, спомен-збирке, гастрономске и манифестацијске туристичке вредности.

Археолошки локалитети

  У Македонији су евидентирани над 4.500 археолошка налазишта. Посебан значај имају локалитети Скупи и Скопско Кале, код Скопља, затима Требеништа, Св. Еразмо, Охридска тврђава, ранохристијанска базилика у селу Октиси у Охридско-струшкој Котлини. Хераклеја, Линкестис и Маркове Куле у Пелагонији, Стоби у близини Градског, Исар и Баргала код Штипа, Струмичко Кале , Виничко Кале, Мородвис код Кочана, Марвинци и Ђевђелијско брдо (Гевгелиски рид) у Ђевђелијско-валандовској Котлини и други.

 

 

 

Религија

У Македонији испреплићу се источна и западна цивилизација. У многим градовима уобичајно срећу се цркве и џамије. Већи део становништва припада православној хришћанској вероисповести (65%). У заступљености, на друго место су житељи исламске вероисповести (33%). Остали су католици, протестанти, атеисти и припадници других религија.

Најстарији сачувани фрагменти из ранохристијанских фрескописа налазе се у Епископској базилици у археолошком локалитету Стоби. Фреске у Св: Софији , катедрални храм у Охридској архиепископији, представљају најбоље сачувани живопис у целој Византији из периода XI века. Развој македонске уметности најизраженији у бурномXIII веку и почетком XIV века, када раденајпознатији зографи Михаил и Евтихиј, инаугуратори новихзографских канона. 1295 године, када почињу да сликају охридски храм посвећен Пресветлој Богородици Перивлепти, почиње нов величанствен период у македонскомфрескоживопису.

Фрескопис у цркви посвећена  Михаилу  у Лесновском манастиру датира из 1347 године, а од фресака настале у XIV веку по својој вредности и лепотииздвајају се и оне у Марковомманастиру и у цркви Св, Андреј на Матки. У том периоду, обимнистваралачки опус у средњевековномживописузаокружујуфрескодекорације и иконеМакариаФрчкоског.

Средњевековнефреске и иконеодликују се својом монументалнишћу композиција и ликова, разиграним цртежима и богатим и рафинираним колоритетом. У македонским црквама и манастирима и у наредним вековима продужило је да се стварају зографска дела, укључујући и фреске у Св. Јовану Бигорски и цркви Св. Ђорђеу Рајчици. Део ликовних остварења савремених генерација ликовних твораца базирају на богатој византијској традицији.  

Дуборез 

    Корени ове значајне уметничке гране вековне традиције потичу из ранохристијанских камених олтарских преграда, који касније се замењују средњевековним црквеним иконостасима од дрвета. Најстарији иконостас од дрвета налази се у цркви Мали Свети Врачи у Охриду од којег су сачувани првобитни пет стуба. Најстарије сачуване творевине у дуборезу код нас потичу из XIV веку, развијенепод византијским утицајима. Средњевековни дуборез имао је сличности са декоративном пластиком у камену из тог времена и развијао се паралелно са њом. Орнаменти и мешавина геометријских, зооморфних и флоралних мотива аналогни су са тим из барељефа у мермеру из тог времена.

Од XIV века на овамо, рељефна скулптура у камену опада и њу замењује дуборез у дрвету, који поред иконопиства и монументалног зидног сликарства, заузима посебно место у богатом уметничком наследству Македоније. Ипак, због трошности и лаке запаљивости дрвета, предмети од овог материјала кроз векове.

Били подложни пропадању и уништавању, али они који су опстали до данас сведоче за њихов високи уметнички ниво. Непроценљиво наследство македонског црквеног дрвореза су иконостаси у цркви Св. Спас у Скопљу и у Бигорском манастиру код Дебра.

 

 

АРХИТЕКТУРА

 

По античкој архитектури, интезивна градитељска активност примећује се у византијском периоду, када је изградња Св. Софије у Цариграду поставила критеријуме у свим местима под доминацијом православне цркве. У време Отоманске империје доминантан је утицај исламске архитектуре, за шта сведоче многобројни објекти из тог времена: турска купатила, џамије, храмови, безистени, чаршије. Најлепши примери урбане архитектуре су објекти из XIX и XX века. Крушево и Кратово су у великом делу комплетне урбанистичке целине са сачуваном урбанистичком целином са сачуваном градском архитектуром из тог периода, велики део Битоља и Скопља, као и стари део Охрида. У XX веку Македонија прати трендове модерне архитектуре.

Црква Светог Климента и Пантелејмона на Плаошнику је обновљена на темељима старе цркве по претпостављеном изгледу, при чему су као пример биле узете цркве из Охрида и околине са сличном хронолошком припадношћу.

 

Фрагмент из богате унутрашње декорације Шарене џамије у Тетову, изграђена у 1495, а обновљена у 1785 години.

 

 

 

Џамије

 

    У Македонији има око 600 џамија, од којих најпознатије су оне из XV и XVI века. Џамије Јаја-паша, Иса-бег, Мустафа-паша и Султан Мурат налазе се у Скопљу, Шарена џамија и Сат-џамија у Тетову, Исак џамија, Хајдар Кади-паша и Јени џамија у Битољу, Чарши џамија у Прилепу, Сат џамија у Гостивару, а у Охриду налази се Хајати Баба-текија(светилиште) и Али-паша џамија. Све имају најчешће квадратну основу и трем, а покривене су куполама или дрвеном кровном конструкцијом и представљају форму турске-османлијске школе. Зидане су од камена и цигле и постављене су у хоризонталним редовима, тако што њихове фасаде изгледају живописно. Џамије су градили највишљи турски управници ( паше и бегови ) и заузимале су значајне позиције, често и доминантне у насељима.

 

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.