Прилеп

Прилеп

Прилеп се налази у источном делу Прилепског Поља, које је део велике Пелагонијске Котлине. Смештен је између Маркових кула на северу и Селечке Планине на југу. Има погодни географски и саобраћајни положај. У Прилепу се укрштавају више путева, преко којих западни део Републике Македоније комуницира Повардарјем и Источном Македонијом, а исто тако преко града води и железничка пруга која повезује Битољ са Велесом и Скопљем.

Као утврђено место и као важан војни пункт спомиње се још из времена Самуила. У почетку  XI века (1018 године) византијски цар Василије II наводи га под именом Прилапон. Град је именован и као Прилапос и Прилепон.

У 1366 години постао је престоница Душановог жупана Вукашина. После његове смрти у битки на Марици, град је остао под управом његовог сина Краљевића Марка. Према њему су именоване тврђаве изнад Вароши северно од града.

После 1394 године Прилеп пада под Османлијску власт. Турци, не желећи да се мешају са хришћанским становништвом, подигли су нови град у низији поред пута за Битољ, на месту данашњег Прилепа. Средњевековни Прилеп опада и се своди на данашње насеље Варош. Данас, опет, Прилеп и Варош су спојени у јединствено насеље.

За време турске власти, Прилеп често се спомиње као веће насеље са развијеном чаршијом, а у XIX века у њему се одржавао велики панађур (вашар), познат на већем делу Балканског Полуострва.

После  Другог светског рата следи интезиван развој града. Новим административно-политичким, економским, културно-образовним и другим функцијама, Прилеп прераста у јак привредни центар и реципиент за околно сеоско становништво.

Број становника у Прилепу после Другог светског рата је у сталном порасту ( од 24.816 житеља у 1948 години, 39.611 у 1961 години, 63.639 у 1981 години, до над 70.000 житеља у 2002

Сат-кула

Сат-кула налази се у центру града, непосредно до пазара. Изграђена је у XIX веку и висока је 38,5 метара. Проглашена је за споменик културе и представља главни орјентир у граду.

Манастир Св. Преображење Зрзе (XIV век)

Подигнут на стени, манастир је величанствен архитектонски спој природе и уметности.

Са свих страна опкољен је храстовом шумом и отвореним погледом према равници, манастир у сели Зрзе налази се у северном делу Пелагоније, на 1.000 метара надморске висине, у подножју Даутице. Од Прилепа удаљен је око 30 километара. Раније је заузимао површину од 7.000 м2, много већу од данашње. Манастирски комплекс сачињавају црква Свето Преображење ( најстарији део комплекса, који највероватније потиче из XIV века), храм Св. Петар и Павле из XVII века, звоник, монашки конаци, економске и друге помоћне зграде. Фреске датирају из XIV и XVI века, а из живописа из XIX века, иако слабијег квалитета, издваја се један портрет овчара обученог у народну ношњу. Одатле поизилази и популарно име из тог времена – чобанска црква. Према најновијим археолошким истраживањима, почетак монаштва у Зрзе датира из IX века. Из тог перода пронађено је монашко насеље на испосничким ћелијама издубљених у бигарној стени комплекса. 

Манастир Успење Пресвете Богородице Трескавец (XIII век)

У натпису на улазу записано је да манастир потиче из XIII века. Више пута је рушен и обнављан, а најпознатија обнова је из XIV века. Смештен испод Златоврха, десет километара од Прилепа. Црква је једнобродна са централном куполом, а олтарна апсида је тространа. На јужној и северној страни има параклисе, а на западу припрат је са две куполасте куле. Фреске су из XIV и XV  века. Престављени су многобројни свеци у целосном расту и сцене из црковних празника и јевађелијске теме. Сачувана је кујна и трпезарија из XIV века. У прошлом периоду манастир је престављао културно-историјски споменик, а данас у њему се одвија монашки духовни живот. До њега води планинарска путања кроз стене и ниске траве, изазов за туристе и планинаре. Из манастира гледају се градови Прилеп, Битољ и Крушево и цела Пелагонијска Котлина

Манастир Св. Арханђел Михаил Варош (XII век)

У манастиру се налази словенски натпис из 996 године, што је други најстарији ћирилични текст пронађен у Македонији.

Манастир потиче из XII века и има остатке фресака из тог времена са ликовима архијера, портрете владаоца и неке свеце у проскомидији и ђаконик. Сачуван је и портрет ктитора, монаха Јована. Манастирски конаци изграђени су XIX веку, као израз тадашње македонске градске архитектуре. Словенски натпис ћириличним словима из 996 године је други према старости, зато што је најстарији ћирилични текст пронађен у Преспи, на надгробној плочи родитеља цара Самуила и датира из 993 године. Манастирска црква је једнобродна са отвореним тремом и звоником. У дворишту манастира има извор, познат у народу по лековитој води, посвећен Пресветој Богородици, а посебно је посећен на празник Источни Петак (Балаклија), први петак после Ускрса. У манастиру данас постоји активан монашки живот.

Маркове Куле

Тврђава се убраја у пет најјачих и неосвојивих тврђава на Балкану.

Тврђава је настала и развијала се од IV века п.н.е. до XIV века нове ере у непосредној близини данашњег Прилепа, на огранку планине Бабуна. У античко време, кроз Пелагонијску Котлину пролазиле су важне саобраћајнице, које су повезивале Јадранско са Егејским Морем. Један подкрак на Via Miltaris ( Singidunum-Constantinopolis) пролазио је  кроз Прилеп, а у продужетку прикључивао се ка Via Egnatia (Durachium-Amfipolis).

Представља утврђење Краљевића Марка и захваљујући тврђави, средњевековни Прилеп био је познат на Балкану својим доминантним одбранбеним системом. Средњевековни град Маркове Куле у 1953 години проглашен је спомеником културе и данас представља симбол града. Непосредно испод Маркових Кула налази се манастир Св. Арханђел Михаил.

Црква Св. Благовештење – Стара црква ( 1838 )

Одобрење за  грађу цркве од султана је добио прилепски добротвор аџија Ристо Дамјановић.

Црква је изграђена средствима од прилепских еснафа и трговаца, као трибродна базилика са три полукружне апсиде и галерије. Из фрескоживописа издваја се представа на централном западном улазу Господ Исус Христос праведни Судија са шест апостола, затим фреске свети Ђорђе, свети  Никола, свети Кирил и свети Методиј.

Црква има прелепи иконостас, дугачак 17 метара, са мотивима биљног и животињског света. То је дело Димирија Станишева, зет покојног дрворезца петра Филиповског-Гарка. Његова израда је и столица владике, почасна столица за аџи Ристо Дамјановић и предикалница.

Споменик Итар Пејо

Прилеп је овековечио овај препознатљиви лик из своје фолкорне творевине у чесми у центру града, непосредно до Сат-куле. Лукавости народног шаљивџије до данас се препричавају међу прилепским спрдаџијама.

Прилеп представља најразвијенији дуванско-производни центар у држави, са учешћем од над 25%. Прилеп и Прилепско одликује се развијеном експлоатацијом мермера и производњом мермерних производа. Ту егзистира  и метална, прехранбена, електронска и текстилна индустрија.

Стара прилепска чаршија

Паралелно са урбаном архитектуром, стари капаци, фасаде и карактеристична унутрашња столарија радњи у старој прилепској чаршији привлаче пажњу својим аутентичним изгледом и одржавају дух старе градске архитектуре из XIX и XX века, када је у чаршији радило око 180 радњи. 

 

Кликните овде да бисте видели Смештај у Прилеп

Кликните овде за туре

Кликните овде да бисте видели листу туристичких водича

Кликните овде да бисте видели туристичких агенција у Прилеп

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.