Неготино

Неготино

Неготино се налази у централном делу средњег Повардарија, у региону који има обиље винограда, карактеристични за ову област, који нуде могућности за развој алтернативног винског туризма.

Неготино се налази на око два километара западно од Вардара, на надморској висини од око 150 метара. Има повољни географски-саобраћајни положај. У непосредној близини пролази аутопут и железница из Скопља за Солун, а ту се укрштавају путни правци према Прилепу и Штипу, односно, слично како у прошлости, ту су се секли Вардарски пут и пут дужином Црне Реке, која пролазећи кроз превој Плетвар и кроз Пелагонију, повезује се са Виа Игнацијом.

Име града изведено је из топонима Антигонеа, насеље које постајало до 518 године у античком периоду у непосредној близини данашњег Неготина. Као град спомиње се у првој половини XIX века. Изградњом пута Прилеп-Штип у XIX веку Неготино добија важност као успутна станица и прераста у градић. Још већи развој бележи изградњом Вардарске железнице.

Пре Балканских ратова, Неготино је био градић са 700 кућа. Стварни раст града у демографском и економском смислу дешава се после Другог светског рата. У послератном периоду становништво је у сталном порасту, тако што од 2.683 житеља у 1948 години достиже до око 13.000 житеља у 2002 години.

 

 

Познати светски геолози рудник Алшар називају највећом тајном на планети, јер у њеној утроби се кријела тајна настанка Космоса и Сунчаног система. Како јединствени природни детектор сунчевог неутрина, најмање до сада познате честице, прозирно-црвени минерал лорандита, је од посебног интереса за светску науку у фундаменталним истраживањима за откривање његове улоге кроз експерименте са лабараторијским вештачким сунцем, са чиме би следиле термонуклеарне реакције.

Овим истраживањима очекује се да се покаже како се ствара енергија Сунца и на тој основи да се створи нов моћни енегретски извор, одговарући оном из Сунца. Ово значи да би могло да се производе т.з мала сунца, што би заменило атомске централе, а не би били радиоактивни.

За лорантид велики интерес изразио је НАСА, како и врхунски научни институти из Аустрије, Немачке и Јапана. Лорантид у мањим количинама се налази и у САД и Кини, али македонски Алшар га има највише и у најчишћој форми.

 

 

Солунска Глава

најмакрантнији алпинистички изазов у Македонији

Солинска Глава је врх на Мокрој Планини, са надморском висином од 2.540 метара. Алпинистички објекат је јужна страна врха, који представља амфитеатар са ширином од око пет километара и висином од 500 до 1000 м. Геолошки састав је претежно кречњак, кроз који су формиране већи број јама. Једна од њих је дубока 450 метара и рачуна се за једну од најдубљих на Балкану. Солунска Глава је живописна и пријатна, тако што је стални изазов за освајање, али само за добро припремљене алпинисте, због компликованог прилаза стени по дивљем и неприступачном кулоару од три до пет часа од најближег планинарског дома. Најбољи период за пењање је од јуна до септембра.

Назив Солунска Глава потиче из веровања да са овог врха се гледа Солун у егејском делу Македоније. На Солунској Глави смештена је највишља метеоролошка станица у Македонији.

 

 

Алшар

јединствено налазиште талијума у свету и потенцијални „рудник„ еколошке чисте енергије

Алшар је минералошки локалитет, 40 километара јужно од Кавадарци на планини Кожуф, у близини села Мајдан. Јединствен по много чему у свету. У Алшару до сада су регистровани десетине врсте минерала, од којих чак седам их има само у Македонији. У 250.000 тона руде садржи се 2% арсена, 2,5% антимона и 0,1% талијума, што прави рудник  за најбогатије и јединствено налазиште талијума у свету, који се користи за свемирска истраживања и у телекомуникацијској технологији.

Посебан и најзначајнији раритет у Алшару је лорандит, минерал талијума, први пут научно описан 1894 године. Говори се за веома редак минерал, за који је утврђено да у целом свету јединствено у Македонији га има у чистој форми.

Данашње име рудника је скраћеница од првих слова имена људи што су управљали њиме у првој половини XX века, француска банкарска фамилија Алатини и рударски инжињер Шарто. Од 2004 године рудник је евидентиран као споменик природе и је део „Емералд„ мреже за заштиту природних реткости.

Ендеми-На локалитету срећу се више ендемичних биљних и животињских врста: арсенска и алшарска љубичица (Viola Alsharica), зимзелена молика, ретке врсте речних ракова, како и једна подврста човечије рибице, за коју се мислело да је има само у пећини Постојна

средњевардарски регион

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.