Куманово

Куманово

Куманово се налази у северном делу Републике Македоније. Смештено је у источном подножју Скопске Црне Горе, у Кумановском Пољу. Има веома добар саобраћајни-географски положај.

Око 1660 години насеље је бројало око 600 кућа и одликовало се слабо развијеном привредом. У XIX веку успева да се одвоји од околних насеља и интензивно напредује. У овом периоду Куманово се спомиње као важно тржиште стоке и жита.

Разлози оваквог раста града су у његовој улози административног центра и саобраћајне раскрснице путева коју су одавно постајали и оних новијих, који су се градили седамдесетих годинама XIX века. Изградњом  железнице у његовој непосредној близини зачвршћује свој доминантни положај у односу на околна насеља. Тако постаје атрактивно имиграцијско место за околно становништво и бележи израженији популацијски раст. У почетку XX века у Куманову живи око 15.000 житеља. У послератном периоду бележи перманентни раст становника, тако да од 20.000 житеља 1948 године стиже до око 70.000 житеља 2002 године.

Лик Куманова сачињавају разни културни, образовни, административни и други објекти, као носиоци разних културних области живота града.

Данас представља град са развијеним делатностима секундарног и терцијалног сектора. Водеће место има индустрија ( металопрерађивачка, текстилна, обуђарско-кожарска, прехрамбена, дуванска ), затим пољопривредна и трговина. Куманово има три контактне гравитацијске зоне утицаја: према Кривој Паланци, Кратову и Светом Николе.

Легенда за име

Име насеља потиче од ратничког племена Кумани, које 1094 године је продрло у овај крај и извесно време се задржало на овој територији и шире. Претпоставља се да је Куманово засновано у XII веку, у близини села Жеглигово, са циљем да се чува прелаз између реке Вардара и Јужне Мораве. 1519 године у турским документима спомиње се као село у саставу Нагоричке нахије.

Меморијални Центар АСНОМ

Културно-историјски и спортско-рекреативни центар у селу Пелинце, посвећен Првом заседању АСНОМ-а одржано 2. августа 1944 године у манастиру Св. Прохор Пчињски.

 

Комплекс се налази поред реке Пчиње у Пелинце, у општини Старо Нагоричане, на два километара  од историјског манастира Св. Прохор Пчињски. Отворен је 2.августа 2004 године, поводом 60-годишњице од Првог заседања АСНОМ-а. Комплекс има површину од 8,5 хектара и обухвата игралишта, ресторан, амфитеатар за приредбе и музеј АСНОМ-а, у којем су пренешене спомен-плоче од Заседања, пренешене из историјског манастира. На фасади музеја налази се монументални мозаик „ Македонија“ од 140 квадратна метра. У музеју се налази копија собе из манастира Св. Прохор Пчињски, у којој је одржано Прво заседање АСНОМ-а. До ње је смештена спомен-соба у којој су изложени документи од стварања македонске државе.

Црква Св. Ђорђе Старо Нагоричане (1313)

смештена у центру Старо Нагоричане, црква заузима једно од најзначајнијих места у историји византијске уметности у Македонији.

Према тексту нађеним у цркви, њена градња се одређује 1313 године, иако је утврђено да је подигнута на темељима старијег објекта из XI века. Из првобитне цркве сачуван је један веома мали фрагмент из фрескоживописа. Црква је трибродна грађевина у форми издуженог уписаног крста , изнад које се издужу пет купола. Посебност цркве састоји се у сачуваној првобитној олтарој прегради, односно иконостас је израђен од камених стубова, парапетних плоча и орнаментирани архитрав.

Испосница

Изградња првобитне цркве Св. Ђорђе из XI века повезана је са легендом пустињака св. Прохора Пчињског који је живео у малој пећини у близини данашње цркве. Пећина-испосница је реконструисана и доста посећена.

Европско наслеђе  

Црква и објекти око ње, као монументална целина, су део пројекта за обнављање културног наслеђа у Југоисточној Европи, заједнича акција Европске Комисије и Савета Европе.

Ту је забележан јединствен пример израде икона у фреско-техници у Македонији, са тим што лево и десно од царских врата су постављени ликови св. Ђорђа и Богородице Пелагонитиса.

Непролазан значај овог духовног споменика лежи у сачуваном фрескоживопису познатих зографа Автихија и Михаило, израђен у палеолошком стилу из XIV века,  наглашено наративан, али и изражена суптилност у изразу.  

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.