Битољ

Битољ

У зависности од владара, град је имао много имена. Словенски назив града – Битољ потиче од речи „ обител „, који се у средњем веку користио за означавање заједнице монаха. У периоду XVI и XVII веку од стране турске админстрације град је почео да се именује као Манастир или Толи Манастир. Предпоставља се да је име било резултат легенде за седамдесет цркви и манастира који су постојали у Битољу и околини у периоду доласка Турака или, опет, како што Евлија Челебија говори, зато што на овом простору још у време Александра Великог постојао велики манастир због којег је тако названо и само место.

 

 

Битољ

Ту су важни и регионални путеви у правцу Кичева и према области Мариово. Кроз Битољ пролази железничка пруга из Велеса и Прилепа, која продужава за Лерин, Воден и Солун у Грчкој.

 

Данашњи Битољ је основан при крају VI века. Статус градског насеља има још из XI века. Град се развија у непосредној близини некадашњег античког града Хераклеје ( два километара јужно од данашњег Битоља). Ово насеље било је привредни, културни и саобраћајни центар за Јужну Пелагонију.

 

У средњевековном периоду Битољ је био утврђен град са црквама и манастирима, седиште епископа, црковни центар. У XVIII веку Битољ функционално је опаo. У XIX веку град је обновио функције, територијално се проширио и постао „ град конзула“, јер у другој половини XIX века до 1912 године у Битољу су били смештени више иностраних конзулата.

 

Поделом Македоније после Балканских ратова и Првог светског рата, Битољ губи велики део привредних, административно-политичких и културних функција, после Другог светског рата град доживљава потпуни популацијски и привредни опоравак. Од око 40.000 житеља у 1953 години, Битољ броји око 80.000 житеља у 2002 години.

 

Смештен у простору са интензивно развијеним ратарством ( житне културе, шећерна репа, дуван ) и сточарство.

 

 

Битољ представља значајан индустријски-аграрни центар Пелагоније, али и целе земље. У њему су лоцирани више ангроиндустријски капацитети од којих су неки јединствени и имају егзистенцијални и стратешки значај за Македонију. Поред агроиндустрије, у привредну структуру града значајно место заузима рударство и производња електричне енергије ( ТЕ Битола I, II, III ), текстилна индустрија, индустрија грађевинских материјала, металопрерађивачка индустрија, индустрија прераде дувана, електроиндустрија.

Град занатлија и традиције

У периоду процвата заната у Битољу, постојало преко 130 врста заната, намењени за потребе становника и војске, али и за страна тржишта. Занати су били подељени према врсти на различите локације или у различите улице у чаршији. Иако данас број активних заната је изузетно мали, остала су нека имена заната по којима се препознају улице у чаршији: код код звонара, код ковача и слично. Трговачко-занатски успон довео је до својевидан економски просперитет Битоља, што је акцентирало његову стратешку и политичку илогу у току XIX века. Развијене трговачке везе са великим европским центрима омогућио је проток информација и европских трендова у моди и укупног градског живота. Пре и после Младотурске револуције Битољ је био један од центара моћи у Турској империји у овом делу Балкана.

 

 

Исак Џамија (1508)

pозлаћена левха у форми диска је поклон од султана Решада V

 

Исхак Челеби Ибн Иса џамија, како је њен пун назив, је једна од најстаријих сачуваних џамија у Битољу и једна од најпознатијих муслиманских сакралних културно-историјских објеката у Македонији. Са минаретом у висини од око 50 метара, џамија доминира у простору у односу на Сат-кулу и Велики Безистен. У њеном великом дворишту има неколико гробова, привлачне због финих облика саркофага.

 

Окружена зеленилом, ова једнопросторна подкуполна џамија представља право почивалиште за свој ктитор. Главни декоративни елемент у трему су четири стуба, који доминирају у простору постављени на високим каменим постаментима што завршавају са идентичним капителима.

 

Преко главног портала улази се у милитвени простор са раскошном декорацијом. Посебност ове џамије је у игри боја и форме, које се одсликавају у сваком делу џамије.

 

„Клоазоне“ – Необичан и привлачни изглед џамије дугује се овој техници изградње, која се карактерише са наизменично мењање клесаног камена и опеке.

Promote your Service

Accomodation

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.