Скопље

Скопље

За време Октавијана Августа око 13-11 године п.н.е. Скупу је постао легијски логор. Касније, Скупи је постао један од већих римских градова и најзначајније насеље на путу од Солуна према Дунаву. Град је имао форму правоугаоника са површином од 40 ха и зидом дебелим 3,2 метара и добио је статус колоније. Град је уништен у земљотресу 518 године.

На месту старог Скупија, пронађени су материјални трагови, а међу многим ископинама значајни су делови  позоришта ископани 1936 године. На садашње место град је подигнут после 518 године.

Темељи новог Скопља у другој поливини VI века вероватно је поставио цар Јустијан I (527-565). У његову част и насеље се тада звало Јустијана Прима. Предпоставља се да у периоду његове владавине изграђена је тврђава Кале, која се налази на левој страни реке Вардара. Следећа два-три века, продором Кумана и Словена, град је био мета пљачкања и пустошења, тако што је развијао спорим темпом. После IX века, Скопље постаје важно византијско седиште. При крају X века, за време Самуилове државе, Скопље се спомиње као епископско седиште. У XII веку арапски географ Идризи спомиње га као богати град под именом Искубиа.

Крајем XIX века становништво се повећало на 32.000 житеља, а пре балканских ратова на 47.000 житеља.

Са новоуспостављеним границама према Грчкој 1912 године, када цело подручје углавном је гравитирало према Солуну, окренуло се према Скопљу, тако што између два светска рата Скопље је привредно и територијално напредовало. У периоду после Првог светског рата, односно 1931 године Скопље је имало 65.870 житеља. После Другог светског рата, Скопље се развија у највеће и најсавременије градско насеље у држави-урбано, популацијски, привредно.

После 1948 године Скопље популацијски стално расте. Посебно појачан раст примећује се 1953 године, упоредно са функционалним напредком града. Осим природног прираста, број житеља се повећао и механичким путем: 1948 године 88.209 житеља, 1953 године – 119.134 житеља, 1961 године – 165.529 житеља, 1971 године – 312.980 житеља, 1981 године – 408.143 житеља, 1994 године – 444.299 житеља, 2002 године – 467.257 житеља.

Као највећа популацијска агломерација, Скопље има широко гравитацијско подручје које надмашује границе Републике Македоније. Упоредно са популацијским растом, Скопље расте и територијално. Данас око града изграђено је велики број приградских насеља.

 

Скопље – град солидарности

У страховитом земљотресу 26 јула 1963 године заустављен је јак послератни развојни темпо Скопља. Од земљотреса јачине од 9 степена погинуло је 1.000 лица, а око 3.000 је теже или лакше повређено. Зграда Старе железничке станице, срушена за време скопског земљотреса 1963 године са заустављеним часовником у 5 часа и 17 минута.

Ту је смештен Музеј Града Скопља Од укупног стамбеног фонда града срушено је или много тешко оштећено 45% објеката, а срушене се или много тешко оштећене многе јавне зграде, културни објекти, индустријска постројење.  После земљотреса 1963 године Скопље, као град солидарности, прераста у још савременију агломерацију у којој је изведен урбанистички спој Истока са Западом.

Град достиже велики напредак у време владавине цара Душана. У то време у Скопљу, као управно и културно седиште, одвијала се жива трговина унапређена дубровничким трговцима. Тада је Скопљу издат Душанов Законик.

За време османлијске владавине Скопље продужава да напредује. Доселили су се досељеници из Мале Азије. У граду су се изградили већи број џамија, амама, анова. У Старој скопској чаршији изграђен је Куршумли-ан (оловни ан). Даут-пашин амам је купатило Подигнут од великог везира Румелија. Каменити Мост на реци Вардару изграђен је у првој половини XV века. Мост спаја стари са новим делом града. Аквадукт за Скопље изграђен је крајем XV века. Налази се са десне стране старог пута Скопље-Качаник. Одређене поправке и боље снабдевање града водом извршене су почетком XIX века. Црква Св. Спас изграђена је крајем XVII века.

У XVII веку град бележи привредни, културни и територијални напредак са развијеним занатством, трговином и прерадом коже. Али, због куге, а по наређењу аустријског генерала Пиколоминија, Скопље је запаљено 1689 године и потпуно уништено. Дуже време град није могао да се обнови и да се врати на стари ниво.

Поново је почео да напредује у XIX веку, посебно после изградње Вардарске железнице 1873 године, а још више 1888 године, када у њему су се саставиле Моравска са Вардарском железницом. Град бележи стални прилив становника. 1836 године бројао је 10.000 житеља, 1858 године – 20.000 житеља.

 

 

 

Скопље – широко гравитацијско подручје

Градски трговачки центар са површином од 121.000 м2 је највећи трговачки центар на Балкану.Скопље је централно насеље у Републици Македонији, које због повољног географско-саобраћајног положаја и широког радијуса утицајне зоне, својом функционалном улогом и стања премашује остала градска насеља у држави. Град има широко развијен сектор секундарних, терцијалних и квартарних делатности. Представља државно аднистративно-управни, економски, саобраћајни, кулурно-просветни и здравствени центар земље.

На спољашним оградама моста Гоце Делчев монтиране су 26 канделабре, а на обе стране моста постављено је 76 рефлектора. Постављени на постаментима од 3,5 метара, четири бронзана лава високи по пет метара и тежине по пет тона. Придружни рељефни постаменти садрже мотиве комитства.

 

 

 

 

 

Кале - тврђава Јустијана Првог

 

Рачуна се да је простор тврђаве Кале, позната као Скопско Кале, био насељен још у време неолита и раног бронзаног времена, за шта сведоче бројна археолошка открића. Сама тврђава потиче из време цара Јустијана (535). Због стратегијског положаја и улоге, тврђава кроз историју често је нападана и коришћена од разних освајача. После пропасти Самуиловог царства ( 1018), град је био заузет од устаника Петра Делјана ( 1014-1041). Затим, је био нападнут од Кумана, Скита, Печенеза и других. На Кале, су пронађени разни археолошки остаци. Данас скопска тврђава Кале је једна од најмаркантнијих објеката у Скопљу са присуством већег броја различитих културних и туристичких мотива.

 

 

 

Камени Мост - cимбол Скопља из XV века

Камени Мост на реци Вардару изграђен је у првој половини XV века. Мост спаја стари и нови део града. Страничне пешачке стазе изграђене су 1905 години, а у последњој деценији XX века потпуно је реновиран. На левој страни реке на мосту налази се спомен-плоча стрељаним грађанима Скопља у 1944 години за време фашистичке окупације.

Петар Карпош, непокорни хајдук, предводник великог народног устанка из 1689 године против Османлијске Империје, познат као Карпошев устанак, у којем су биле ослобођене територије Криве Паланке, Кратова и Куманова. Прогласио се за краља Куманова. Набијен је на колац од стране Османлија на Каменом Мосту у Скопљу 1689 године. Споменик Карпош је постављен на источној страни Каменог Моста, на левој обали Вардара.

У својој првобитној форми, мост је имао 13 свода са укупном дужином од 215 метара и ширином од шест метара. Са циљем да се врати првобитни изглед Каменог Моста, од 1992 године започеле су нове интервенције, са чиме је добијена првобитна ширина моста.

 

 

 

Капија Македонија

симбол велике историјске победе-стварање независне и суверене Републике Македоније

Изграђена је 2011 године, а пуштена у употребу на Божић 2012 године. Објекат има димензије од 20 и 10 метара и висину од 21 метар. Фасаду украшавају  32 рељефа у дубокој резби, са укупном површином од 193 м2.

На рељефима су приказане сцене из праисторије преко сојеничког насеља у Заливу Костију, из антике са Филипом II и Александором III Македонског, из римског периода са Јустијаном I, из средњег века са Царом Самуиолом, Краљевићем Марком и Карпошем, па до XX века са Илинданом, АСНОМ-ом, Егзодусом из Егејске Македоније и 8 септембар 1991 године-проглашење независне Македоније.

На објекту се налазе и рељефи манастира Св. Јован Бигорски, представљена је охридска кућа., Даут-пашин амам, Мост поезије у Струги. У унутрашњости има продавница за сувенире и галеријски простор на два нивоа, а највишље је платформа за посматрање.

Рељефи из историје, културе и традиције ових простора.

У горњем делу фасаде, на четри угла постављене су скулптуре људских фигура излијени у бронзи.

 

 

 

Трг Македонијa - основна веза градске целине са леве и десне стране Вардара

Трг Македонија у Скопљу потпуно је оформљен у периоду између два светска рата, тачније од 1920 до 1940 године. Лоциран је у контексту Каменог Моста, као основна веза градске целине са леве и десне стране Вардара.

Око њега биле су лоцирани важни објекти: Народна банка, Официрски дом, Робна кућа На-Ма, хотел Македонија, Ристићева палата. Али, после Другог светског рата, а посебно после катастрофалног земљотреса из 1963 године, део објеката се срушио, тако што данас трг у Скопљу има нешто другачији распоред, али и даље до њега или у његовој непосредној близини налазе се важни управно-административни, културни, трговачки, банкарски, угоститељско-туристички и други објекти. У његој непосредној бизини је и трг Пела са Капијом Македонија, као стварна капија за улаз на трг.

 

Ратник на коњу

споменик Александру III Македонском

Постављен на централној позицији трга Македонија, споменик је свечано промовисан 8 септембра 2011 године, поводом 20-годишњице проглашења независности Републике Македоније. Споменик је композиција више елемената. Бронзани споменик Александру има висину од 14,5 метара и тежи 30 тона. У средини десет метарског стуба постављен је ратник Александар III Македонски, познат као Александар Велики, са погледом према излазку сунца. На том постаменту има три прстена са монтираним плочама, на којима су представљене три битке. Између њих има три прстена од бронзе високи по три метара, са декорацијом украсних рељефа. Око стуба је фонтана, надопуњена са осам војника од бронзе високи по три метара и осам лавова, високи по два и по метра, од којих четри су окренути према фонтани. Споменик је дело Валентина Каранфилова-Стефанова.

Св.Кирил и св. Методиј (IX), свесловенски просветитељи изумитељи прве азбуке-глагољице. Мисионери хришћанства међу Словенима из Велике Моравије и Паноније, са огромним утицајем културног развоја свих Словена.

Њихови ученици св.Климент и св. Охридски формирали су први словенски универзитет у Охриду, на којем су се образовали над 3.500 ученика.Рељефи испод споменика, инспирисани животима светитеља.

 

 

 

Спомен-кућа Мајке Терезе

Спомен-кућа и споменик Мајке Терезе ( 1910-1997) изграђена до места њене родне куће,лоцирани су на улици Македонија, у центру града Скопља. Посвећен је хуманистки Агнеси Гонџи Бојаџију-Мајки Терези, рођеној у Скопљу, добитници Нобелове награде за мир 1979 године. Данас ред Мајке Терезе броји преко 3.000 сестре и преко 500 браће у више од 100 земаља света.

Мајка Тереза проглашена је за почасног грађанина њеног родног града Скопља, који својом одласком у хуманитарну мисију за помоћ гладнима и усмаљенима посетила га је четри пута: 1970, 1978, 1980 и у 1986 години.

Стара скопска чаршија, која датира из XII века, најактивније се развијала од XV и XIX века, представља комлесан привредно-трговачки, архитектонски и културно-традиционални склоп. Изграђена је у орјенталном стилу, са неколико ширих улица и више тесних и са калдрмом поплоченим улицама. Крај њих, слепљене једна до друге, поређане су разне занатске и трговачке радње. Ту се срећу разни занати, ковачи, кујунџии ( златари), грнчари, папучари , кројачи, часовничари, лимари, казанџије, самарџије са разним производно-услужним делатностима. Активне су и разне продавнице за савремену индустријску робу и производи који могу да се сретну само ту. Стара чаршија је надграђена са највећом зеленом пијацом у Скопљу. Чаршија је центар најатрактивнијих угоститељских радњи са разноврсним тредиционалним јелима.

 

 

 

Даут-пашин амам ( XV век) - импресивни споменик исламске архитектуре и уметничка галерија

Даут-пашин амам је купатило подигнуто у току XV века од великог везира Румелија. Највероватније су га градили мајстори из познате дебарске зидарске школе. Изграђен у центру Скопља, на стотинак метара од Каменог Моста, амам је детаљно рестаруиран 1948 године. Најупечатљивији део је кров, састављен од 13 неједнако распоређених купола. У унутрашњости постоје 15 просторија, различитих по величини, међусобно повезаних сводастим прелазима украшени орјенталном орнаментиком. Поред Чифте Амам и Мале Станице, данас  је он део Националне галерије Македоније. Даут-пашин амам располаже збирком из XV и XIX века, богатом колекцијом слика из XVIII и XIX века, као и из савременог македонског сликарствo

Изложбени простор-Данашња стална изложба оформљена 2001 године, као приказ развоја македонске ликовне уметносто од XIV до XX века.

 

 

 

Куршумли ан ( XVI век) - највећи од ранијих караван-сараја-препознатљиво историјско наслеђе Скопља

Претпоставља се да је импозантни Куршумли-ам (оловни ан) је изграђен средином XVI века. Састајао се из два дела-једна за смештај трговаца и робе, а у другом је била штала, помоћне собе и собе за послугу. Дуго времена служио је за окуп трговца и њихових каравана и одиграо је важну улогу у развоју трговачког живота у граду. Улогу преноћишта задржао је до краја XIX века, а затим је претворен у затвор. Верује се да је име добио у току XIX века, због крова који израђен од олова. Унутрашњост Куршумли ана је изванредна. Преовлађује чудесна тишина, а због начина изградње, ствара се ефекат еха. Импресионирају полукружни зидови на другом спрату и фонтана у средини ана. Данас у ану се налази лапидаријум Археолошког музеја, смештен у ћелијама приземља. Свака ћелија садржи споменике који потичу из усте области и из истог периода, почевши од I века п.н.е. до касне антике (IV век), када је Македонија била римска провинција. Збирку сачињавају 130 споменика.

 

 

 

Сули ан ( XV век )  - градски конак данас је галерија и музеј

Сули ан је објекат из XV века, изграђен од Ишак бега. У XVI веку био је надграђен, тако што  горњи спратови су представљали трговачке радње. За време земљотреса био је озбиљно срушен, али је обновљен у свом првобитном изледу. Данас је седиште Галерије савремене уметности и Факултет ликовне уметности, а од 1983 године тамо се налази и Музеј Старе скопске чаршије.

 

 

 

Мустафа-пашина џамија ( 1492) 

из реда најлепших и најраскошнијих грађевина из отоманског периода Скопља

Мустафа-пашину џамију изградио је скопски заповедник Мустафа паша 1492 године. Налази се супротно од улаза на Скопско кале. Џамија у основи представља четвртасти архитектонски постамент изграђен од мермерних блокова украшени различитим орнаментима. Минарет је изграђен од бигарних блокова.

У овој џамији налази се богато декорисан саркофаг Уме-ћерка градитеља џамије, затим шадрван, остаци некадашњег имарета, медреса и друго. Данас представља значајни споменик културе и место духовне исповести припадника муслиманске вероисповести.

 

 

 

Споменик Скендер –бег- херој који се борио за универзалне вредности

Ђерђ Кастрати – Скендер бег (1405-1468) је национални херој из Албаније, борац за слободу од османлијског робства. Дело скулптура Тома Томаи Дема Бекира из Албаније, споменик Скендер - бегу, постављен је 2006 године. Скендер бег се  сматра за великог вођу, који је бранио и афирмирао вредности средњевековне Европе пред тадашњим османлијским освајањима Балкана. Постављањем споменика у Скопље је поврда традиционалног градског духа  заједништва.

 

 

 

Сат кула ( XVI век) - прва сат-кула у Отоманској империји

Сат-кула у Старој скопској чаршији потиче из средине XVI века, тачније из периода од 1566 до 1572 године. Сматра се за прву сат-кулу у Отоманској империји, као део Султан-Муратове џамије. Висока је 40 метара и састоји се од неколико делова који завршавају куполама. Часовник је изгубљен за време земљотреса у Скопљу 1963 године, када је кула озбиљно била оштећена. Данас привлачи приметну пажњу својом маркантношћу.

 

 

 

Црква Св. Спас ( XVII век )

иконостас у цркви убраја међу најлепших мијачких дрворезачких дела

Црква Св. Спас изграђена је крајем XVII века и представља један од најзначајнијих споменика културе у Скопљу. Налази се десно од тврђаве Кале. Наизглед је мала и неугледна, али са огромним значајем. Посебно је вредан иконостас, који је рађен целих пет година и је завршен 1824 године. Израђен је од браће Петре и Марка Филиповског из села Гари и Макариа Фрчкоског из Галичника. Иако релативно скроман по димензијама, иконостас импресионира мајсторством израде, са високим уметничким квалитетом и богатством садржаја, што га ставља у ред врхунских достигнућа дрорезачке уметности. Као споменик културе заштићен  законом, у цркви се врши богослужба и верски обреди за патронски празник Спасовдан.

Иконостас је дуг 10 метара и одговара на три брода цркве. Сцене из Светог писма употпуњене су декоративним елементима-лишћем, цвећем, животињама и мотивима геометријских орнамената. Поред доминантног барокног стила, кроз њега се преплићу стилови дрворезбаних творевина средњевековне уметности, мотивима готике и ренесансе, натуралистичким мотивима, композицијама стила рококо и мноштво мотива из источне уметности. Оваквим преплитањем, Мијаци су створили јединствени стил, који брзо достиже врх у разбарској уметности.  Детаљ са улазе капије цркве,колективни аутопортрет на резбама иконостаса

Камени саркофаг са посмртним остацима македонског револуционара Гоце Делчева налази се у дворишту цркве.

 

Музеј Македоније

комплексна институција, која се састоји из археолошког, етнолошког, историјског оделења и одељења за уметност

Налази се Старој Чаршији, испод Скопско Кале. Први Археолошки музеј формиран је 1924 године, а 1945 године успостављен је  Народни музеј Македоније. 1949 године посебна оделења у Народном музеју трансформирана су у Арфеолошки музеј и Етнолошки музеј. Почеци Историјског оделења датирају од 1952 године. Данашњи музејски комплекс изграђен је 1976 године. На површини изнад 10.000 м2 на једном месту могу да се виде систематизоване збирке културно-историјског наслеђа Македоније од праисторије до данас.

Етнологија-Одељење садржи око 18.000 етнолошких предмета, који хронолошки датирају од X до XX века: народне ношње, накит и занати, архитектура, резба и керамика, народни музички инструменти и метални предмети из домаћинства.

Историја- Богата збирка из словенско-византијског периода, османлијско-турске власти у Македонији, културни препород, национални – револуционарни покрет, период између два светска рата до НОБ-а и послератне изградње Македоније.

Археологија-Стална изложба садржи археолошке предмете из ископавања кроз целу државу: од палеолита, енеолита, бронзаног и металног времена, преко римског и античког периода, до словенско-византијског периода.

 

 

 

Музеј Града Скопља

сведочење за Скопље-од неолита до данас

Музеј је смештен у адаптираном делу Старе железничке станице, срушеној у земљотресу 1963 године. Релативно сачуван део зграде данас је у функцији музеја, који располаже простором од 4.500 м2 , од којих је 2.000 м2 изложбени простор. Музеј поседује фонд од око 22.000 музејских предмета из региона Скопља, распоређени у деловима за археологију, историју, етнологију и историју уметности. „ Шетња кроз прошлост“ је стална изложба у музеју, која обухвата период од праисторије до почетка XX века за Скопље са његовом околином.

Предмети из Говрлева су носећа структура праисторијског дела сталне археолошке изложбе у музеју. Поред Велике Мајке, изложене су разноврсне антропоморфне и зооморфне статуе. Откривено  1981 године, неолитско насеље Говрлево, било је утемељено  пре 8.000 година, т.ј. у раном неолиту, интензивно се развијало кроз средњи и угасило се у касном неолиту, пре 4.000 година.

Збирка литографских споменика испред музеја састављена је од тридесетак камених споменика из античког града Скупи, откривени у локалитету Зајчев рид, на само 5 киломатара од данашњег центра града. Градски музеј поседује око 23.000 предмета из Скупи. Преко ових камених споменика може да се направи хронолошки пресек кроз материјалну и духовну културу у римском периоду од I до III века. Четри гробна ковчега одмах испред улаза музеја откривена су у Карпош 3, јадној од најлепших насеља данашњег Скопља.

 

Музеј македонске борбе

Музеј македонске борбе за државност и самосталност, Музеј на ВМРО и Музеј жртвама комунистичког режима.

Налази се поред Каменог Моста, на левој обали Вардара. Изграђен је периоду од 2008 до 2011 године, а официјално је отворен 8. септембра 2011 године. Састоји се од 13 оделења, у којима је хронолошки представљена историја македонског народа из времена хајдуковања до периода социјализма. На самом улазу у Музеј налази се изложба оригинала Декларације за независност Македоније. У музеју се налазе 109 воштаних фигура личности из македонске историје, већи број примерака оригиналног оружја и намештаја, масовне сцене, документи.

Црешово топче ( топ трешње) испред улаза Музеја- Главни симбол оружја из Илинденског устанка. Имало тактичку функцију у устанку, изазивајући забуну и дезорјентацију у редовима турских војника.

 

 

 

Музеј холокауста

Меморијални центар холокауста Јевреја из Македоније

Музеј холокауста је новоизграђени објекат на месту некадашњег јеврејског насеља, у близини Каменог Моста, као један од четри оваквих музеја у Јерусалиму, Вашингтону и Берлину. Посвећен је македонском Јеврејима ( 7.148 људи ) депортирани у логор смрти Требљинка у Пољској у току Другог светског рата. У њему је постављена стална изложба из живота Јевреја у Македонији и шире на Балкану. Вагон смрти-Оригинални експонат из времена депортације Јевреја из Скопља у Требљинку

Три урне са пепелом македонских Јевреја – У Македонију донесене су 1961 године и биле су изложени у Битољу, Скопљу и Штипу, одакле су ноћу између 10 и 11 марта 1943 године били скупљени скоро сви Јевреји из Македоније и при крају марта из скопског Монопола били депортирани у Пољску.

 

Музеј савремене уметности

откривање, неговање и ширење савремене уметности и културе

Музеј савремене уметности налази се на Скопско Кале. Изграђен је 1970 године као донација пољске владе, после земљотреса у Скопљу од 1963 године. Захвата површину од 5.000 м2 у три међусобно повезана крила. У њима се налази простор за сталну изложбу, сала за привремене изложбе, сала за предавање, филмске и видео пројекције, библиотека и архива, конзерваторска радионица, депоа, администрација и друге помоћне службе. Располаже драгоценом међународном колекцијом и даје репрезантативан увиђај у македонску савремену уметност.

 

Водно

прекрасни поглед према Скопљу и непоновљива вожња жичаром са Средњег Водна до Миленијумског крста

Водно је планински локалитет који се издиже изнад Скопља до 1.061 метара надморске висине. Тамо се налази Миленијумски крст, са манастирским комплексом Св. Панталејмон, а Водно располаже и парк-шумом, планинарским домовима, више угостиљским објектима са уређеним стазама за планинарење, паркиралишта за аутомобиле и широки панорамски погледи. Са Водна се гледа скоро цела Скопска Котлина и град Скопље. Зато, Водно је једно од најпосећенијих локалитета у околини Скопља.

У јуну 2011 године поштена је у употребу жичара са Средњег Водна до Миленијумског крста, чија траса је дугачка 1.750 метара и пење се од 570 до 1.068 метара надморске висине. Жичара располаже са 28 кабина носивости 640 килограма и капацитетом за осам лица, као и две кабине за по четири лица. Гондоле са спољашне стране опремљене су држачима за бицикле.

 

 

 

Миленијумски крст

са 66 метара висине, ово је највишљи објекат у Македонији

Миленијумски крст изграђен је 2000 године на врху Крстовар ( 1.061 метара надморске висине) на Водно, у непосредној близини Скопља, поводом прелаза са другог у трећи миленијум.

Манастир Св. Пантелејмон, Горно Нерези ( Горње Нерези) (XII век)

почетак ренесансе у фрескосликарству, 140 година пре појаве ренесансе у Италији

Цело Скопље и Скопско, из птичије перспективе, као на екрану може да се види из манастира Св. Пантелејмон у пазуху Водна. Овај манастир је са најзначајнијом фрескосликарском вредношћу у Македонији и једно од највреднијих дела европског црковног сликарства. У овом манастиру почиње ренесанса фрескосликарства, скоро цео век и половина пре појаве ренесансе у Италији на Џото.

Манастир је изграђен 1164 године, за време византијске династије Комнени. Тако је записано на мермерној плочи, постављеној изнад улазних врата. Најбољи мајстори и зографи у своје време направили су своје најбоље дело. Зидан је каменом и опеком, у форми уписаног крста у правоугаоном простору и пет купола.

Манастир је преживео пожар, земљотрес, разарање и пљачке, али је остао сведок богатог црвеног и културног живота XII веку и црквеног митрополитског центра у Скопљу. Овај манастир је део свих значајних енциклопедијских издања за културу и уметност у свету.

Фрескоживопис из XII века представљају свети ратници и испосници (прва зона), велики празници ( друга зона), а најзначајније су фреске Оплакивање Христа и Скидање са крста. Прекрасне су и композиције Успење Богородице, Сретење, Богородица са Христом и Свети Пантелејмон.

„ Оплакивање Христа „ За први пут изражени осећаји плача и жалости у лику Пресветле Богородице, која расплаканим лицем милује и тугује, грлећи, мртво тело Исуса Христа. Уствари, то је елемент-претходник реализма из ренесансе.

 

Матка

природна лепота изнад Скопља и комплекс објеката за леп доживљај

Матка, долина лептира, је веома каракеристичан локалитет у непосредној бизини Скопља. Налази се северозападно од Скопља, на излазу реке Треске из дуге Шишевске Клисуре. Матка је комплекс дубоко усечених кањона, у којем је изграђена прва вештачка акумулација на Балканском Пилуострву, у 1938 години. Има више пећина, алпинистичких тренинг-центара, уређен ток Треске за кајак на дивљим водама, комплекс од више манастира, планинарски дом, ресторане, угоститељске објекте, живописну природу са богатим биљним и животињским светом. Сама акумулација захвата површину од 0,25 км2. Дугачка је 5,9 км, са корисном запремином од 2,6 милиона м3. Намењена је за производњу електричне енергије за Скопље.

 

 

 

Манастир Св. Андреј, Матка (1389)

ретко сачувана форма слободног крста у Македонији

Манастир је изграђен у кањону Треске. Изгадио га је Андреја, други син краља Вукашина, 1389 године. Има форму издуженог триконхоса, са средишњом сводном куполом. Фрескописци манастира су зографи митрополит Јован и монах Григориј, који су радили и у манастиру Свето преображење у Зрзе.

Фреске у Св. Андреји су новина у македонском средњевековном сликарству и печат новог стила у то време појавом исихазма у монаштву. У три зоне представљене су фреске светих ратника Ђорђе, Димитрија, Теодор Тирон и Теодор Стратилат у целој величини, као и фреске са сценама из живота Господа Исуса Христа. Натписи су написани грчким и црквенословенским писмом.

 

Неолитско село Тумба Маџари

археолошки локалитет и музеј на отвореном

Локалитет се налази у садашњем насељу Ченто и представља најзначајније насеље у Скопској Котлини из неолита-младо камено време. Живот се ту одвијао у континуитету између 6000 и 4300 година п.н.е. економско благостање и културни просперитет у средњем неолиту ( 5800-5200 година п.н.е.). Пронађен је велики број керамичких налаза, изложени у Музеју Македоније.

Од 2008 до 2010 године изграђено је неколико кућа у духу неолитске архитектуре, у којима је приказан различити инвентар, са циљем да се направи реконструкција живота неолитског човека. Куће су од дрвене грађе, трске, сламе, облепљене блатом и изграђене према неолитској традицији. Распоред откривених објеката на локалитету указује на осмишљену организацију, тесно повезану са значајем и улогом светилишта.

Велика мајка-богиња плодности у Тумби Маџари за први пут откривена је теракотна представа Велике Мајке, представљена на за сада непознати начин међу наолитским културама из других балканских простора. Импресивних димензија од 39 сантиметара висине, класична смирена поза бдења изнад кућног огњишта, праве ову теракоту ексклузивном. Доњи део фигуре представља дом заштићен од ње. Македонски неолит карактерише се култом према Великој Мајци. Овакав тип фигура пронађени су скоро у свим неолитским налазиштама у Македонији, а можда најлепша је Велика Мајка из Тумба Маџари.

 

Скупи

град из римског и касноантичког времена

Скупи је археолошки локалитет, који се налази на пет километара северозападно од Скопља, у непосредној близини села Злокућани. Археолошка истраживања од 1966 године до данас врши Музеј града Скопља. До сада су истраживани бедеми, позориште, цивилна базилика, градска вила, градско купатило, улица кардо, христијанска базилика, као и делови од источне и западне некропоље.

Овај римски град оформио се вероватно у периоду од XIII до XI века п.н.е. У току II века Скупи је добио репрезентативан лик, при чему је централно место заузело монументално позориште. У IV веку примећено је повећавање грађевинске делатности, када је изграђена и најрепрезентативнија грађевина-Базилика, а при крају IV века или почетком V века била је издигнута још једна ранохристијанска црква.

У 518 години Скупи је настрадао у катастрофалном земљотресу, после чега је престао његов урбани живот, иако постоје индиције да је живот у форми малог словенског руралног насеља продужио до X и XI века.

 

 

 

Аквадукт

Вода преко њега достављана је из извора на падинама Скопске Црне Горе

Налази се на два километара северно од Скопља. Изграђен је од камена и опеке и данас броји 55 лука ослоњена на масивне стубове. Иако се повезивало са Скупи, због сличности градње са Куршумли ан, рачуна се да је био изграђен у XV веку, када је Скопље почело да се повећава новим исламским грађевинама, за чију изградњу су биле потребне велике количине чисте воде. Количина воде била је константна и са гарантованим доводом преко целе године.

 

 

 

Катлановска Бања

Катлановска Бања налази се на око 25 км од Скопља, у непосредној близини Катланова, на десној обали реке Пчиње, на 230 м надморске висине. Има више извора. Главни извор је са капацитетом од 15 л/сек. Температура воде креће се око 500С. Према хемијском саставу, воде су алкалне, земноалкалне и сумпорно хипертермалне. Погодне су за лечење јетре и жучног система, дисајног система метаболизма, стомачног цревног тракта, срчаних крвних обољења и слично. Бањски комплекс  опремљен је турустичко-угоститељским и здравственим објектима, са карактеристикама за комбиноване врсте туризма: лековити, рекреативни, спортски риболовни, ловни.

 

Марков манастир

На око 20 км од Скопља, поред Маркове Реке, близу села Сушице, налази се Марков манастир, назван по ктиторима – краљу Вукашину и сину Марку. Подаци за изградњу манастирске цркве (1345) и за ктиторе манастира даје натпис изнад јужног улаза, унутра у цркви. Црква је у форми уписаног крста, изграђена од камена и опеке.

Фреске су из XIV века. То су богате илустрације из Богородичног акатиста, Христова чуда, велики празници и више појединачних фигура светаца, анђела, пророка, испосника и ратника. Најпознатија фреска из овог манастира је Оплакивање Рахила, где је представљена тешка људска драма преко убијања деце у Витлему.

Манастир има велико црковно и културно-историјско богатство: иконе, рукописи и књиге, црковни предмети и реликвије. Овде се одвијао и интензиван монашки живот, преписивачка и просветна делатност. У XIX веку игумен манастира био је препородник књижевник Кирил Пејчиновић, који је у манастиру основао школу, и ту је написао и своју познату књигу Огледало.

Испуњен дан у Марковом манастиру- манастирски комплекс, поред цркве, сачињавају обновљени стари конак, нови конаци, стара манастирска трепезарија, звоник, воденица и други помоћни објект.

 

 

 

 

 

Promote your Service

Activity

Add up to 3 images.

Validation code:
Enter the code above here :

Can't read the image? click here to refresh.