Ракија представља неизоставни део македонске трпезе, уз лепу салату, добар разговор и добро друштво, ракија греје душу, отвара апетит и зближава људе.
Древни обичај је да се у свакој кући гост дочека чашицом ракије и мезелуком. Она се традиционално служи у чоканчићима. Уколико се пије умерено, може да буде и повољна за очување здравља. Нису је случајно наши предци назвали „народним леком“.
У Македонији постоји вековна традиција брижног узгајања винове лозе и печења ракије. Најчшћа је лозова ракија, која се производи са јачином између 40 и 60 процената алкохола. Лозова ракија може да буде бела или жута. Град Кавадарци се сматра престоницом грожђа и лозове ракије.
У одређеним крајевима Македоније пособено је популарна и шљивовица. Са сваким њеним гутљајем се осећа мирис и укус шљиве, а неки људи знају да кажу да ова ракија подмлађује.
Један од најпознатијих македонских брендова је популарна струмичка мастика, то је ракија која је зачињена анасоном. Најлепша је у струмичком региону, где има традицију дужу од три века. Ова мастика је најпознатија на балканским просторима, а посебан квалитет је резултат тога што је прављена једино од природних сировина.
Македонски народ традиционално производи ракију и у домаћим условима. Процес није превише сложен, али је зато потребно велико искуство, време и много пажљивости. Било би дивно уколико до вас стигне нека одстајала, ракија која је чувана у бурадима од храста или дуда. Она добија специфично златну боју и има пун и богат укус.
Македонске ракије су добијале признања и награде на иностраним сајмовима и прихватане су добро од свакога ко их је бар једном пробао. Избор је огроман – остаје ваша жеља и тренутно расположење да видите за коју ћете се одлучити и с којим ћете је јелом послужити. Треба само да знате да све док не пробате домаћу, македонску ракију, не можете лепо да упознате ову земљу.